Kako razlikovati alergiju od virusne infekcije

Broj obolelih od kovida opada, ali se mnogi ovih dana žale na kijavicu i zapušen nos zbog velike koncentracije polena u vazduhu. Biljke cvetaju na sve strane, a osetljivim osobama najviše smeta polen pojedinih korova, zatim breze, jove i tise. Ambrozija, koja je uzrok najvećeg broja alergija, srećom, cveta tek u avgustu.

Izgledaju bajkovito, ali za dvadesetak odsto populacije u Srbiji cvetovi i polenov prah u vazduhu su ozbiljan problem. Naročito rano ujutru, jer je sa izlaskom sunca koncentracija polena u vazduhu najveća. Tegobe koje se javljaju uvek u isto doba godine i vremenski se poklapaju sa cvetanjem pojedinih biljnih vrsta verovatno su alergijska reakcija, napominju lekari.

„Alergijski rinitis se karakteriše svrabom, kijanjem, curenjem iz nosa, vrlo često svrab i curenje iz očiju i eventualno suv i nadražajni kašalj. I to je nešto što traje i javlja se najčešće u određeno doba dana i to traje ljudima danima bez nekih drugih pratećih simptoma. Ako se javljaju te tegobe, a posle par dana počinje da se javljaju bolovi u mišićima, malaksalost opšta slabost produktivan kašalj, eventualno pojava temperature, to je razlog da se jave lekaru", savetuje dr Milan Marjanović, specijalista ORL i alergolog.

U Srbiji se koncentracija polena u vazduhu od prošle godine meri na desetak lokacija, a rezultati su dostupni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Trenutno je crvenom bojom obeležen polen tise i čempresa, a prognoza je da će naredne nedelje probleme praviti polen breze.

„Smeta mi i polen i prašina, smeta mi sve živo. Kašljem, grlo me boli, nos curi, svrbe me oči i sve tako", kažu anketirani.

Lekari kažu da je gotovo nemoguće zaštiti se na otvorenom jer vetar raznosi polen na sve strane. Rešenje je da veoma osetljive osobe terapiju započnu pre cvetanja biljaka.

„Lekovi su kao što su antihistaminici ili neki topički steroidi koji se koriste koji uzrokuju da čovek prođe taj period bez tegoba", navodi dr Milan Marjanović, specijalista ORL i alergolog.

Ljudima često smeta, ali drugim živim bićima, pre svega insektima, polenov prah je uslov za opstanak. Pčele cvetnim prahom hrane svoje leglo, a za uzvrat oprašuju biljke. Zbog čega naš imuni sistem prepoznaje polen kao opasnost i zašto burno reaguje nauka još uvek nije do kraja razjasnila.