Sve više zemalja gde Srbi nisu dobrodošli, migrantima je već godinama tako

Osmog marta, samo dva dana pošto je u Srbiji otkriven prvi slučaj koronavirusa, u Beogradu se protestovalo protiv migranata. Mislim da je to bio poslednji skup pre uvođenja vanrednog stanja, a sećam se da sam pomalo zabrinuto gledala kako ljudi u masi, bez ikakve zaštite, idu beogradskim ulicama ne obazirući se na opasnost koja je već bila tu, nad nama, među nama.

Nije ih brinuo virus već migrantska kriza koja je tih dana "besnela" na granici Grčke i Turske. Hm...eto još jednog primera kako jedna nevolja brzo može da zaseni drugu. Ko se sad uopšte seća tih scena koje su pre samo četiri meseca bile udarna vest u svim medijima?

Nedavni protesti u Beogradu pokazali su ipak da migranti i dalje "žuljaju" jedan deo naše javnosti.

Iako je povod za okupljanje ispred Skupštine bila najava ponovnog uvođenja policijskog časa zbog korone, ubrzo su u prvi plan izbile sasvim drugačije parole i zahtevi. Pominjalo se Kosovo, patriotizam, izdaja, ali ponovo su se tu nekako našli i migranti, odnosno pozivi da im se zabrani ulazak u Srbiju. Verovatno je i parola koju sam pročitala u autobusu posledica onog što se tokom nekoliko dana moglo čuti ispred srpskog parlamenta.

Uvažavam pravo na različitost, na mišljenje sa kojim se ne slažem i svesna sam da, kao i u većini drugih situacija, ni u ovoj, realnost nije crno-bela, ali uverena sam da bi ono što se dešava, i na lokalnom i na globalnom nivou, trebalo da nam bar malo "otvori" oči.

Baš kao što sam napisala u jednom od prethodnih tekstova u ovoj rubrici, korona nam je pokazala da smo svi ranjivi, da nema zaštićenih i nedodirljivih. Osetili smo na svojoj koži kako je neprijatno biti obeležen i koliko je teško saznanje da vas neko doživljava kao opasnost. To verovatno najbolje znaju oni koji su prošli kroz "pakao korone", oni od kojih su čak i najbliži zazirali.

Iskusili smo to kao pojedinci, a iskušavamo i kao država i nacija. Doduše, nije nam prvi put, ali je povod sada jedinstven. Sve je više zemalja u koje nismo dobrodošli. Jedna za drugom zatvaraju granice za naše državljane, a virus za koji tvrde da je mutirao, proglašavaju "srpskim".

Mediji su nedavno prenosili i svedočenja srpskih turista koji su praktično deportovani iz Grčke. Neki od njih tvrdili su da domaćini nisu hteli ni novac da uzmu iz njihovih ruku već su tražili da ga prethodno stave u kesu.

E pa, razmislite malo... Migrantima je već godinama tako. Niko ih ne želi, na granicama se zbog njih postavlja bodljikava žica, a lokalno stanovništvo ih doživljava kao pretnju.

Zato, ako već do sad nismo imali dovoljno razumevanja i saosećanja za njih, bilo bi nekako logično da sad makar malo zastanemo i razmislimo. Mogli bismo da se zapitamo zašto tako olako presuđujemo i zašto nam je uvek neko drugi kriv.

Umesto besa i straha možda bismo mogli da pružimo šansu, ruku ili makar lepu reč ljudima koji samo traže bolji i sigurniji život. U njihovim očima ipak vidimo samo svoj odraz, zar ne?