Kako prepoznati finansijsko nasilje – to nije samo uzimanje cele penzije

O finansijskom nasilju se malo govori, ali i malo zna. Stariji ljudi su na meti zloupotreba, i raznih prevara. Ima, srećom, i dobrih primera – kada sa puno poverenja svoj poslednji dinar upute najbližima.

"Ja sam svoj štek ili ušteđevinu pozajmio kćerki i zetu za njihove potrebe. Oni mi vraćaju redovno i sa punim poverenjem sam ja njima dao i oni to stvarno izvršavaju onako kako sam ja želeo, i mi i dalje smo u odličnim odnosima", ispričao je anketirani građanin.

Međutim, mnogo je više onih koji finansijsko nasilje dožive baš od porodice, ali to ne prepoznaju i ne prijave. Zbog toga se još teže odluče da potrže pomoć.

Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije i saradnik u Crvenom krstu Srbije, kaže da je policiji 2020. godine bilo 1.768 prijava nasilja nad starijima, a 20 odsto tih prijava je bilo finansijsko nasilje.

"Kada govorimo o nasilju mi moramo biti sigurni da ove brojke ne znače pravu istinu, jer jedna od šest starijih osoba doživi nasilje, a jedna od 24 prijavi nasilje. Ovi podaci su samo vrh ledenog brega", rekla je Todorovićeva.

"Finansijsko nasilje, naravno zavisi od njegovog oblika, razvrstano je u različita krivična dela, ali najbitnije je da uživa pravnu zaštitu. Dakle, da je nedozvoljena radnja i da postoje mehanizmi zaštite", rekla je Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost.

Uzimanje cele penzije ili pritisak na stare ljude da potpišu ugovor o doživotnom izdržavanju, krađa – samo su neki od primera finansijskog nasilja.

"To je stavljanje pod hipoteku stanova starijih osoba, to je kada dođu i nude trgovci da prodaju starijim osobama u kućnim uslovima proizvode koji bi njima bili potrebni pa im naplate trostruko ili petostruko veću cenu nego što stvarno jeste", kaže Nadežda Satarić, predesdnica Udruženja građana "Snaga prijateljstva – Amiti".

Na meti prevare često su osobe koje žive same, a oni koji imaju veću penziju, češće budu žrtve prevare ili krađe, ističu stručnjaci. Nerado pričaju o tome – zbog straha ili stida od osude.

"Neke starije osobe strahuju da kažu, strahuju zato što to uglavnom vrše oni koji koji su njima bliski. Neke je sramota šta će im kazati okruženje, šta će mu kazati njegova deca, kako je postao nasamaren od strane nekog trgovca. Neki ne znaju kome da se prijave, neki smatraju da im niko neće poverovati u priču", ističe Satarićeva.

"Rešenje je da se edukujemo. Prvo da se edukuju starije osobe da prepoznaju nasilje. Njima je normalno da kažu pin svojoj deci, ili da daju čekove i da ne proveravaju gde ide taj novac. Moramo da radimo na edukaciji profesionalaca koji rade sa starijima" ističe Nataša Todorović.

Kada se nasilje dogodi – poruka je jasna.

"Kada im se dogodi tako nešto, da ne ćute o tome i da ne trpe, već da prijave nadležnim organima", kaže Satarićeva.

Stručnjaci kažu da je tokom pandemije nasilje nad starijima bilo u porastu, pre svega, zbog izolacije starijih. Ohrabruju žrtve još jednom. Nije sramota prijaviti nasilje i potražiti pomoć. Broj koji je uvek dostupan je 0800/100-600.