Za kontejner smrznutog voća do Amerike izvoznici treba da plate oko 23.000 dolara

Ove godine u Srbiji je ubrano oko 50.000 tona malina, što je znatno manje od uobičajene količine, koja se uglavnom izvozi. U mnogim hladnjačama magacini su poluprazni, a deficit ovog voća je veliki i na svetskom tržištu, samo u Francuskoj oko 15.000 tona.

U Srbiji je devedeset odsto malinjaka pod otvorenim nebom, a zbog vremenskih neprilika i nedostatka berača ubrano je znatno manje od uobičajenog roda. Zbog toga su izvoznici ugovorili količine koje mogu da plasiraju.

"Tržište je takvo, čega nema na tržištu biće skupo i obratno. Tako da je to ove godine slučaj sa malinom, sledeće godine može biti slučaj sa nekim drugim voćnim vrstama. Ali generalno ove godine je malina zabeležila jako veliki rast cena i smanjenu proizvodnju", kaže Aleksandar Obradović, direktor hladnjače "Drenovac" u Mirosaljcima".

Pandemija je uticala na višestruki skok cene transporta, pa za jedan kontejner smrznutog voća do Amerike izvoznici treba da plate oko 23.000 dolara. U takvim uslovima evropsko tržište je najstabilnije rešenje, smatraju stručnjaci.

Dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da ne može i neće biti oscilacija u tražnji i što se tiče tržišta.

"Međutim, Amerika i neke druge zemlje u koje mi isto tako tradicionalno izvozimo mogu biti problem. Postoji neki trend, odnosno veća tražnja za nižim kategorijama, pre svega ako pričamo o malini da je to u pitanju griz, koji se dosta solidno prodaje i prodaje se po visokim cenama. Znači ,trenutno stanje na evropskom tržištu od 5,7 do čak šest evra. Što nije situacija kod viših kategorija", kaže Leposavić.

Ispražnjeni su magacini i mnogih dobavljača za izvoznike, kao što je Prva složena Zemljoradnička zadruga "Naši voćari". Klimatske promene uslovljavaju unapređenje proizvodnje.

"Da se podignu adekvatni zasadi, sa najmodernijim sadnim materijalom, sa protivgradnim mrežama, sa antifrost sistemom, sa antikišnim folijama i sistemima za navodnjavanje. Bez toga više nema ulaska u proizvodnju. To smo videli i ove i prethodnih godina. Ko nije imao adekvatnu agrotehničku primenu i agromehaničku, onda od toga ništa nije bilo, samo je bio badava rad", kaže Božo Joković, direktor PSZZ "Naši voćari" Milićevo selo".

Iako je i cena kupina zabeležila skok ove godine u Srbiji, ovog voća na svetskom tržištu ima dovoljno, ali su inostrani kupci uvek zainteresovani i za borovnice.

Pandemija je ipak unela neizvesnost za dugoročnije prognoze, a klima dodatno otežala situaciju kada je reč o prinosima.