Regionalna saradnja nije zamena za evrointegracije, već deo procesa

Sofija organizuje samit lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika EU u okviru Berlinskog procesa, na kome bi trebalo da bude usvojen akcioni plan zajedničkog ekonomskog tržišta. Pred samit, evropski komesar Oliver Varhelji je rekao da regionalna saradnja nije zamena za evropske integracije već osnovni deo procesa koji vodi ka tome.

Plan za zajedničko regionalno tržište napravljen je na evropskom principu "četiri slobode" – slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Ambiciozan, jasno definisan i oročen da se ostvari do 2024. godine.

"Ovo je definitivno proces koji zemlje Zapadnog Balkana treba da usvoje, a Vlade da stvore uslove za njegovu primenu. Tek nakon toga to će da bude uspešna priča. Prvo očekujemo podršku Samitu, a drugo očekujemo punu primenu zajedničkog regionalnog tržišta", navodi Majlinda Bregu, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju.

Srbija je među zagovornicima transporta robe bez nepotrebnih barijera i uz minimalne troškove, putovanja sa ličnom kartom, telefoniranja bez rominga.

Međutim, kod nekih slabijih ekonomija to izaziva strah od moguće navale radne snage iz okruženja, a posebno da je zajedničko tržište samo utešna nagrada umesto članstva u Evropskoj uniji.

"Integraciju između samih ekonomija na Zapadnom Balkanu ne traba shvatiti i to definitvno nije zamena za našu integraciju, odnosno integraciju čitavog regiona u EU", ukazuje Ranka Miljenović, izvršna direktorka CEP-a.

"Bitno je naglasiti da je dosadašnji mini-šengen sada postao sastavni deo ovog plana kroz četiri evropske slobode. Na ovaj način mini-šengen je depolitizovan, depersonalizovan", smatra Anida Šabanović, Spoljnopolitička inicijativa BH.

Iako su odnosi Bugarske i Severne Makedonije opterećeni nekim spornim pitanjima iz prošlosti, u Sofiji će kao kopredsedavajući pokazati da mogu zajedno da rade.

"Očekivanja su da će ova ekonomska saradnja jer je u vidu ove inicijative pre svega ekonomska saradnja doprineti rešavanju značajnih bilateralnih problema", kaže Simonida Kačarska, direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju.

Neke procene govore da bi regionalna ekonomska integracija povećala bruto domaći proizvod u zemljama Zapadnog Balkana za 2,5 odsto, a ukoliko bismo uspeli da se povežemo po ugledu na Evropsku uniju, zabeležili bismo rast BDP-a od 6,7 odsto.