Kako su se piloti snašli u oluji koja je pogodila Evropu i šta znači "kraba" sletanje

Proteklog vikenda sa severa Evrope stigle su dramatične slike snažne oluje koja je čupala drveće, ostavila na milione stanovnika bez struje, u petak je obustavljen železnički saobraćaj a škole su zatvorene. Oluja je napravila haos u vazdušnom saobraćaju i otkazano je na stotine letova. O kakvim olujama je reč, odakle su se stvorile u delovima Evrope za koje nisu svojstvene i koliko su takve oluje opasne za vazdušni saobraćaj?

Klimatolog Vladimir Đurđević je rekao gostujući u Jutarnjem programu da je reč o vrlo intenzivnim vantropskim ciklonima, i to su cikloni koji normalno prelaze preko severne Zemljine hemisfere, ali ovakva jačina tih ciklona nije skoro zabeležena u Evropi, ona je pre svega karakteristična uglavnom za Severnu Ameriku.

"Poslednja oluja ovog intenziteta bila je sedamdesetih godina i u tom smislu ovo je iznenađenje ili presedan kako oluje izgledaju u Evropi", naveo je Đurđević.

Prema njegovim rečima, ova oluja je bila predviđena, nekoliko dana ranije se videlo da oluja dolazi, a engleska meteorološka služba je čak bila izdala i crveno upozorenje, a oni su poznati da ne izdaju često crvena upozorenja.

Dodao je da imamo novu oluju iznad Engleske, koja je takođe prognozirana, a očekuje se i da posle nje dođe i treća oluja, što je uobičajeno da idu tri zaredom.

U oluji su stradali i ljudi i objekti, a posebno je bio ugrožen avio-saobraćaj. Svima je zastao dah dok smo gledali avione koji kruže i ne mogu da slete.

Petar Mirosavljević, prodekan za studije Sabraćajnog fakulteta u Beogradu, istakao je da je vazdušni saobraćaj timski rad i dodao je da su naši piloti veoma obučeni što se moglo videti na snimku kako je uprkos oluji srpski pilot uspeo da bez problema prizemlji avion.

"Kompletna ekipa, uključujući inženjere i pilota, uključujući kompletnu pripremu aviona i održavanje aviona zaslužan je za uspeh koji smo videli. Uspeh prizemljenja aviona nije pojedinačan, već uspeh srpskog vazduhoplovstva i pristup školovanju u vazduhoplovstvu", istakao je Mirosavljević.

Jačina bočnog vetra  

Kako je rekao, postoji propis da prilikom sletanja ne sme da bude bočna jačina vetra veća od 40 kilometara na sat jer se u komercijalnom vazdušnom saobraćaju zahteva da se obezbedi bar 95 odsto sletanja, odnosno da vi putniku koji je kupio kartu garantujete da će doći na destinaciju u vreme letenja, što je ozbiljna obaveza koja zahteva ozbiljnu pripremu. 

Objasnio je da postoji više metoda sletanja sa bočnim vetrom. "To nije ništa opasno, ljudi su utrenirani, a veoma važan je simulator letenja u obuci studenata. Postoji 'kraba' sletanje – okrenuli ste nos aviona u vetar i bočno slećete ka pisti", naveo je.

Dodajući da je na aerodromima u Tivtu, Podgorici ili Nišu bilo ozbiljnih meteoroloških situacija, pa su se naši piloti i uživo sretali sa takvim situacijama, a ne samo u simulatoru.

Proteklih dana Nemačku su pogodile tri oluje uraganske jačine, pri čemu je vetar išao i do 170 kilometara na čas. Bilo je ljudskih žrtava, a pričinjena je velika materijalna šteta, jedna najjačih oluja u poslednjih 15 godina, javlja izveštač RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.

"Sve tri oluje su rušile drveće, došlo je do prekida struje i prekida u železničkom i vazdušnom saobraćaju", naveo je Radičević.

Đurđević je objasnio da je priprema za oluju ozbiljna i da obuhvata više službi, a treba doći i do građana koji moraju da shvate ozbiljnost situacije.

"Na kraju ne mogu ljude da vuku za ruke da napuste svoje domove, ako je to neophodno", naveo je klimatolog, dodajući da građani obično ne shvate ozbiljno upozorenja, zbog čega dolazi do tragedija.