Kvalitetna gradnja ključ zaštite od zemljotresa

Dragan Milovanović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da su naknadni potresi u regionu nakon zemljotresa u Albaniji smirivanje tla.

"Zemljotresi su prirodna pojava koju, prema dosadašnjim saznanjima, ne možemo kontrolisati, ne možemo predvideti, ali upravo na osnovu statističkih podataka i informacija i svega onoga što se dogodilo – mislim da se smiruje", rekao je Milovanović.

Objasnio je da na Zemljinoj površini ima desetak ploča, od toga sedam velikih koje međusobno šetaju, razilaze se ili podilaze.

"Taj proces traje već stotinama miliona godina, a mi smo deo prostora koji ide od Alpa do Himalaja, gde se jedna afrička ploča podvlači pod nas. To je prostor koji je potencijalno pogodan za zemljotrese i za vulkane. Na drugim mestima gde se oni razilaze tu uglavnom ima vrlo slabih potresa i nešto više vulkanizma", dodao je Milovanović.

Dodao je da je ovo prostor za zemljotrese srednjeg intenziteta, kao i da se to do sada pokazalo i da se takvi potresi i očekuju.

Ukazao je da oni nisu bili ciklični i da to ne može da se predvidi, kao i da je to proces koji se dešava na širini od stotine kilometara, dužine hiljade kilometara.

"Mi ne možemo, nažalost, još uvek, a verujemo da će to biti, da predvidimo, jer nemamo mogućnost koliko se ploča subdokovala i u kom delu, jer ona nije homogena, to su samo blokovi jedne ogromne ploče", naglasio je Milovanović.

Zemljotres u Albaniji na manjoj dubini, takvi potresi "malo nervozniji"

Dodao je da ovi potresi u Albaniji nisu bili na velikoj dubini, jedan od njih na osam i 12 kilometara i da su takvi potresi "malo nervozniji".

"Ako je dublji onda je manjeg inteziteta, ali ako je dublji on ima svojim procesom mogućnost da stvori lavu, pa će se Etna ili Stromboli, koji je imao erupciju pre par meseci, možda opet probuditi", rekao je Milovanović.

Udar u Albaniji može da bude posledica smirivanja tla nakon nedavne velike erupcije vulkana Stromboli u Italiji. Moglo se prevideti, ali se nije moglo znati tačno kada, dodao je profesor.

"Mi smo to očekivali, jer su to procesi koji u nekim slučajevima prate jedan drugi, ali ne uvek. Imali smo erupciju Etne pet-šest puta, ali nije bilo zemljotresa", objasnio je Milovanović.

Godišnje se u Srbiji dogodi prosečno 1.500 "lakših" potresa, a profesor kaže da smo područje sa srednjim intenzitetom, za razliku od Japana, Srednje Amerike i Južne Amerike, gde su potresi mnogo intenzivniji.

Istakao je da je problem što mi o zemljotresima govorimo samo kada se dogode.

"Na ovom prostoru očekuju se zemljotresi srednjeg intenziteta, ajmo da gradimo kuće i zgrade koje će to izdržati. Taj zakon postoji, postoji apsolutno sva neophodna dokumentacija", rekao je Milovanović naglašavajući da je važna svest.

Poručio je da je zemljotres u Albaniji još jedan od znakova da moramo raditi i graditi kako treba.

"Ne možemo ga kontrolisati i prevideti, ali možemo mu doskočiti donekle", zaključio je Milovanović.