Bajden, rasprodaja nafte pred izbore

Saopštenje predsednika Džoa Bajdena očekuje se ove nedelje kao deo odgovora na rat u Ukrajini, rekao je jedan od izvora.

Prodajom bi se plasiralo preostalih 14 miliona barela od Bajdenovog ranije najavljenog, i najvećeg do sada, oslobađanja iz rezerve od 180 miliona barela koje je počelo u maju.

Administracija u Vašingtonu je razgovarala i sa naftnim kompanijama o prodaji dodatnih 26 miliona barela koju je odobrio Kongres u fiskalnoj 2023. godini, koja je počela 1. oktobra, rekao je četvrti izvor.

Ministarstvo energetike će objaviti dodatne detalje o eventualnom otkupu nafte, odražavajući želju Bele kuće da se bori protiv rastućih cena pumpi uz podršku domaćim kompanijama.

Rojters navodi da su rastuće maloprodajne cene benzina doprinele da se inflacija podigne na najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija, što predstavlja rizik za Bajdena i demokrate uoči izbora na sredini mandata koji se održavaju 8. novembra, a na kojima nastoje da zadrže kontrolu nad Kongresom.

Previsoke cene benzina 

Bajden je prošle nedelje rekao da su cene benzina previsoke i da će ove nedelje imati više da kaže o smanjenju troškova.

Dejvid Turk, zamenik sekretara za energetiku, takođe je prošle nedelje izjavio da administracija može da iskoristi strateške rezerve nafte u narednim nedeljama i mesecima za stabilizaciju tržišta nafte.

Administracija je razgovarala sa energetskim kompanijama o otkupu nafte do 2025. kako bi se obnovile Strateške rezerve (SPR), rekli su izvori, nakon što je Bajden u martu najavio najveću prodaju do sada - 180 miliona barela, od maja do oktobra.

Odeljenju za energetiku ostalo je još oko 14 miliona barela nafte za prodaju iz SPR-a, jer je prodaja u julu i avgustu bila usporena zbog praznika i vrućeg vremena.

Pored toga, administracija ima mandat na osnovu zakona da proda još 26 miliona barela nafte u fiskalnoj 2023. godini, koja je počela 1. oktobra, a prodaja će verovatno doći uskoro, rekao je jedan od izvora.

"Administracija ima mali prostor pred izbore na sredini mandata da pokuša da snizi cene goriva, ili bar da pokaže da pokušava. Beloj kući se nije dopala cena gasa od četiri dolara po galonu i ona je signalizirala da će preduzeti mere da to ponovo spreči", rekao je izvor upoznat sa razmatranjima Bele kuće, navodi Rojters.

Prosečne cene benzina u SAD su u ponedeljak dostigle oko 3,89 dolara po galonu (oko 3,8 litara), što je za oko 20 centi više nego pre mesec dana i 56 centi više nego prošle godine u ovo vreme, navodi AAA motorna grupi. 

Ministarstvo energetike i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Ministarstvo je saopštilo da će krajem ove godine pokrenuti ponude za otkup oko jedne trećine od 180 miliona barela od prodaje. Tada je sugerisano da će isporuke biti povezane sa nižim cenama nafte i manjom potražnjom, verovatno posle fiskalne 2023. godine, koja se završava 30. septembra sledeće godine. Dva izvora su rekla da bi otkup mogao da se nastavi do 2025.

Poziv prerađivačima da ne povećavaju izvoz 

Zvaničnici Bajdenove administracije su poslednjih meseci pozvali i prerađivače nafte, uključujući Ekson Mobajl, Ševron i Valero da ne povećavaju izvoz goriva i upozorili ih da bi mogli da preduzmu mere ako fabrike ne naprave zalihe.

Administracija SAD nije skinula sa stola potencijalnu zabranu izvoza benzina i dizela, iako protivnici takvog poteza kažu da bi to moglo da pogorša energetsku krizu u Evropi i podigne cene goriva u Americi.

Nedavno je administracija američkog predsednika zatražila od Saudijske Arabije, defakto lidera grupe proizvođača nafte OPEK, da odloži odluku o proizvodnji nafte za mesec dana, navodi se u saopštenju kraljevine, preneo je Si-En-Bi-Si. Zahtev Bele kuće odložio bi odluku sve do posle američkih izbora na sredini mandata na kojima će biti odlučeno ko ima većinu u Predstavničkom domu i Senatu.