Социјални радници и грађани - између стигме и одговорности

Бебу оставили и родитељи и хранитељи када су сазнали да је добила дијабетес. Девојчицу су малтретирали очух и мајка. Оба случаја била су у надлежности центара за социјални рад, који су, иначе, у Београду у штрајку већ месец дана.

Одговарајући на питање да ли се социјани радници баве само проблемом сиромаштва, само насиљем у породици и породичним случајевима или морају да раде све, Сандра Перић из Коморе социјалне заштите каже за РТС да њене колеге немају ту привилегију да бирају које случаје могу да узму и које желе да узму.

“Немају привилегију да бирају којом области желе да се баве. Ако радите у центру за социјални рад, значи да радите или у одређеној служби - за заштиту одраслих и старих, или деце и младих, или радите у служби која се бави материјалним давањима, па покривате те области. Осим ако радите у мањим центрима за социјални рад, онда сте привилеговани да радите и са одраслима и са децом и младима, и да се бавите новчаном социјалном помоћи”, напомиње Перићева.

На питање по колико случајева може да има један социјални радник у Београду, истиче да не би издвајала Београд као посебну средину, зато што је таква ситуација у целој земљи.

Задужење једног социјалног радника - од 5 до 200 случајева

“Када је реч о центрима за социјални рад, ми немамо суштински званично никакву статистику колико је један стручни радник у центру за социјални рад задужен. Он може да буде задужен од 5 до 200 случајева. Нити се зна тачно шта је то један случај - да ли је то једна породица, један корисник, један досије или све оно што ми радимо са том породицом, нити је наша област таква да ви можете бројчано да мерите. Ми говоримо о људима и бавимо се људима и не можемо никако да говоримо о цифрама. Нажалост, оно што нам делује као један предмет који је најједноставнији, може да нам се до те мере закомпликује", каже Перићева.

Наводи пример да уколико се особа јави за новчану помоћ или има неки стамбени проблем, може да се испостави да је жртва насиља, жртва трговине људима, да има неке друге потребе.

Према њеним речима, сложеност предмета може изузетно да расте и никако не може да се говори о бројкама. “Оне су свакако много веће него што би требало”, наводи Перићева.

Драган Вулевић додаје да се не може говорити о бројкама које се воде на појединачном случају.

“Али, ако узмемо укупан број стручних радника у центрима за социјални рад у Србији, који је око 1.400, не знам тачан број, ту су и правници, психолози, педагози, социјални радници, специјални педагози, и да систем социјалне заштите опслужује 750 хиљада корисника. Па онда видите”, напомиње Перић.

Ко контролише раднике центара за социјални рад

“Ми имамо накнадну контролу, надзор над стручним радом и законитости рада центара за социјални рад. То је сада уобичајено поступање надзорног органа. То је Министарство за бригу о породици које се односи на породично-правну заштиту и Министарство за рад, запошљавање и борачка и социјална питања - односи на класичну социјалну заштиту", каже Вулевић.

Накнадно се, како каже, ради по случајевима када се појаве у јавности и ради се на нивоу појединачних приговора и представки грађана у конкретним случајевима.

Некад и сад 

"Радио сам надзор над стручним радом барам 30 година у старатељству. Ми смо имали тзв. надзоре над стручним радом који су имали елементе стручне помоћи. Трајали су два-три дана и сваки центар за социјални рад у Србији био је обилажан најмање једанпут у три године", каже Вулевић.

То је, како напомиње, било некада. "Данас има центара за социјални рад који нису видели надзорни орган или комисију министарства да изврши надзор по 20 до 25 година" указује Вулевић.

Због чега су центри за социјални рад у штрајку

Перићева каже да су центри за социјални рад оправдано у штрајку.

"Ми се налазимо у месецу када обележавамо Међународни дан социјалног рада. Цео месец је посвећен социјалном раду. Нажалост, због свих ових дешавања нисмо га обележили можда на прави начин, а можда баш и јесмо. Многе колеге на факултетима су га заиста прикладно обележиле одређеним радионицама, а морам да кажем да су га можда најбоље обележиле колеге које су тренутно у штрајку и то су колеге из Градског центра за социјални рад који су већ 30 дана у штрајку. Тренутак у социјалној заштити је такав да заиста колеге имају оправдане разлоге за штрајк”, подвукла је она.

Говорећи о захтевима, наводи да се односе на побољшање услова рада. “Не само на материјални статус запослених у систему социјалне заштите, него и на увођење норматива. Колико то један стручни радник може да буде задужен, а да рецимо нема право на грешку”, додала је Перићева.

Главни проблеми у функционисању центара за социјани рад

"Ми не морамо сада да чупамо траву и да садимо нову. Пре седам, осам година, још док сам био радно активан, сачинили смо једну анализу функционисања центара за социјални рад на територији Србије", рекао је Вулевић.

Према његовим речима, главни проблем у функционисању центара за социјални рад је број структура запослених радника. То подразумева да је број недовољан испод сада прописаних норматива. "Ми имамо недостатак и социјалних радника, и психолога, и правника", додаје он.

"Имамо центре који немају комплетан стручни тим, који не могу због тога да врше поверене послове. Да би се обезбедила специјализација колега да се баве одређеном проблематиком, да буду специјалисти за решавање насиља у породици, за трговину људима, не могу да сваштаре. Друга ствар, постоје два министарства - Министарство за бригу о породици и демографију - обухвата део породично-правне заштите. И постоји Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које се бави социјалном заштитом. Социјална заштита, породично-правна заштита су неодвојиве. Морају бити концентрисане у оквиру једног министарства да би се обезбедио и континуитет и садржај пружања, помоћи и надзора”, каже Вулевић.

Подршка стручним радницима

Са друге стране, Перићева каже да се треба бавили и питањима подршке стручним радницима.

"Ми стално говоримо о контроли, али хајде да видимо како можемо да подржимо колеге са свих страна и да некако приближимо ову нашу област грађанима", указује она.

"Мислим да су грађани недовољно информисани о овој области. Ми са њима треба да будемо на истој страни", закључила је Перићева.