Шта ће локалне самоуправе предузети да смање загађење

У косјерићком дому здравља ове зимске сезоне повећан je број најмлађих пацијената са респираторним инфекцијама.

„Да ли је то последица аеро-загађења или последица једноставно хладног времена, са пратећим вирусним инфекцијама, ми не можемо са сигурношћу да кажемо. Народ се, нажалост, навикао. Када је ваздух јако загађен, труде се да на излазе напоље, да једноставно више времена проводе у кући“, каже др Илија Вукадиновић, директор Дома здравља Косјерић.

Проблем аеро-загађења био је повод за заједнички састанак свих установа и предузећа у Косјерићу. Одборници су донели одлуку о изради акционог плана.

„И на основу тог акционог плана, који ће нам израдити нека еминентна кућа, неки еминентни стручњаци, који ће нам рећи шта треба да радимо, ми ћемо се придржавати тих мера и тражићемо све помоћи од државе и Министaрства“, наводи Жарко Ђокић, председник Општине Косјерић.

Пре тога локална самоуправа у Косјерићу ће преласком на еколошке енергенте умањити за тридесет процената изворе штетног аеро-загађења.

Промена начина грејања

У Србији се, иначе, више од 60 одсто домаћинстава греје преко индивидуалних ложишта. То ће бити фокус радне групе и стратегије како би се наредних година променила ситуација, указао је директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић.

У Нишу топлана је на гас, па је намера да се домаћинствима која користе угаљ или мазут омогући прелазак на здравији начин грејања.

„Ми као Град ћемо на тај начин појефтињењем самог прикључка дати подстрек грађанима да се прикључе на систем даљинског грејања“, најављује Милош Милошевић, помоћник градоначелника Ниша.

Отклањање узрока 

Највеће аеро-загађење је током грејне сезоне, па су поједине локалне самоуправе прибегле отклањању главних узрочника штетних честица.

„Гасификацијом управо већег дела, или можемо рећи у потпуности свих хотела у Врњачкој бањи, већег дела јавних објеката, установа, школских објеката који се греју на гас, сведемо то на минимум“, каже председник Општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић.

Мерни инструменти у Краљеву у сваком тренутку могу показати квалитет ваздуха. Оно што удишемо видљиво је, али три дана касније.

„Тако да не може дан за даном, већ мора да се сачека одређени период да бисмо избацили коначне резултате“, објашњава Владимир Симић из Завода за јавно здравље у Краљеву.

Мобилни уређај за мерење аеро-загађења

Метеоролошка секција Основне школе „Мито Игумановић“ из Косјерића имала је на располагању и мобилни уређај за мерење аеро-загађења.

„Па смо правили истраживање у околним местима. Па, на пример, једно наше недавно истраживање је показало да је загађење ПМ честицама у Пожеги  знатно веће него што је у Косјерићу, а и другим местима. Показало је екстремне вредности“, наводи професор Миленко Стефановић.

У медијима се углавном прати ситуација у срединама где постоје мерне станице. А какав ваздух удишемо тамо где их нема питање је којим би требало да се позабаве све локалне самоуправе, али и држава.