Вујовић: У буџету 600 милиона евра више од планираног

Душан Вујовић је на самиту у Бечићима рекао да Србија има конзервативну процену бруто домаћег производа, конзервативну процену прихода, те на основу тога планира расходе.

"И кад то урадимо, онда сваке године, већ три године узастопце, ми у остварењу премашујемо циљани резултат", рекао је Вујовић на панелу "Нови приоритети - бржи привредни раст уз здраве јавне финансије и нижи јавни дуг".

Навео да је до краја маја остварени резултат премашио план за 71 милијарду динара.

"Имали смо за 27 милијарди динара мање на страни расхода и 44 милијарде динара веће приходе. Те две цифре се за пет месеци нису поклопиле са предвиђањима. Значи, то је за 600 милиона евра бољи резултат, и тако ћемо наставити", рекао је Вујовић.

Додао је да очекује да ће резултат бити позитиван и на крају јуна и да ће Министарство до краја ревизије Мисије Међународног монетарног фонда вероватно направити корекцију претходно предвиђених цифара, и смањити очекивани дефицит.

"И поред тога, мислим да ћемо поново пребацити резултат до краја године, и поново ће се, ако све буде по плану, створити простор да се крајем ове године уплате нека једнократна давања", истакао је Вујовић.

Министар је објаснио да се као резултат обазривих начина планирања ствара простор на крају године да се реше неки оправдани расходи који чекају годинама да буду решени.

"То ствара добру основу за будућност, то нас не излаже ризицима којима не можемо да управљамо и то нам отвара могућност да будемо добри и на домаћем терену у разговорима са међународним партнерима", поручио је Вујовић.

Додао да је Србија прошле године 51 недељу бележила буџетски суфицит, а да је 52. недеље ушла у дефицит од 1,3 одсто Бруто домаћег производа. 

"Србија смањила дефицит за више од пет одсто"

Од почетка реформи Србија је смањила дефицит са 6,6 одсто БДП-а на испод 1,4 одсто у 2016. години, изјавио је Вујовић.

Министар је рекао да је укупно смањење износило око 5,2 одсто, а стурктурно 4,4 одсто.

"Свака позитивна промена једнократна је добродошла, али не сме да нас збуни, па их искључујемо из наших вишегодишњих разматрања", навео је Вујовић.

Указао је да смо наследили велико бреме нерешених дугова, који нису престали да се гомилају, али су битно смањени.

"Наша стратегија је раније била, оно што се некада звала опортунистичка политика, да гледамо на реализацију буџета и да онда на крају године из неке корпе кандидата за преузимање дугова из прошлости узмемо оно што има оправдање и ту смо били често у интензивним консутлацијама унутар владе, али и са ММФ-ом", рекао је Вујовић.

Како је рекао, договарали су се о томе које преузимање дугова има оправдање, економско, макраоекономско и друштвено.

"Према томе, преузмање дугова 'Србијагаса' није рађено због Србијагаса, као компаније, већ да би грађанима Србије обезбедили континуитет у снабдевању гасом. Преузимање дугова прошле године је, такође, било у светлу разрешња ситуације неких великих предузећа и да се покаже да држава подржава разрешење и да жели да оствари здраве економске основе за будућност", објаснио је Вујовић.

"Ситауција у региону успорила подизање рејтинга Србије"

Министар финансија Душан Вујовић истиче да је кредитни рејтинг Србије остао непромењен, али са позитивним изменама.

"Очекивао сам да ће кредитни рејтинг бити бар за нијансу подигнут, али су ове две агенције (Стандард енд Пур, Фич) остале при томе да чекају расплет ситуације у Србији, формирање владе и потврђивање програма реформи", навео је Вујовић.

Министар очекује да ће у наредних шест месеци, ако се све настави као што се планира, Србија добити тај дуго очекивани напредак од две агенције.

"'Мудис' је већ повећао рејтинг, они су сада у истој равни, са унапређењем рејтинга се иде спорије него што се очекује зато што постоје регионални ризици и проблеми, поготово у неким земљама у региону које имају проблеме не само у јавном сектору већ и због утицаја приватног на јавни сектор, па имају повећну осетљивост на те ризике", објаснио је Вујовић.

"Јавне инвестиције заостају са планом"

Министар финансија је обсјаснио да је Србија потрошила седам милијарди динара мање средстава од планираних инвестиција у првих пет месеци, што не значи да је направила уштеду већ да је подбацила са планом.

"Јавне инвестиције Србије заостају за 1,5 посто у односу на план. У првих пет месеци смо потрошили седам милијарди динара мање него што смо планирали. Значи нисмо уштедели. Подбацили смо. Да смо све планиране инвестиције остварили уз седам милијарди мање трошка онда бисмо уштедели", рекао је Вујовић, напомињући да одговор на питање зашто смо подбацили упућује на предузећа Коридори Србије, Путеви Србије...

Пут који је започет, а није завршен, нагласио је Вујовић, не даје никакве економске резултате, већ даје позитивне економске ефекте само у мери у којој је грађевинска оператива ангажована и подиже запосленост и плате и потрошњу материјала...

Министар је, такође, навео да Србија има 3,5 милијарди ангажованих неискоришћених средстава, додајући да "уговарамо нове, уместо да више пажње посветимо коришћењу постојећих средства и не само коришћењу, него и довођењу тих пројеката до резултата".

Министар се такође осврнуо на проблем стопе незапослености, наводећи да је у Србији она смањена са преко 25 посто на 13 процената до краја прошле године, што говори да је тренд неспорно позитиван, али да тај проценат није довољан, јер је и даље реч о двоцифреном износу.

"Што је најважније, та цифра не укључује оне који су одустали и отишли да траже посао у белом свету, поготово онај део тих људи који има високо образовање и који је способан да подиже продуктивност".

Све фабрике које су протеклих година у Србији отворене ће имати смисла, сматра Вујовић, једино ако успеју да одрже корак са растом продуктивности у свету.

Кључни квалитет за раст продуктивности, како је рекао, представља заједнички квалитет управљања у држави, у целом јавном сектору и на крају у приватном сектору.

Координација је, како је оценио, тежак концепт на Балкану, "јер људи желе да неку субординацију претворе у координацију, а то не функционише".

Министар финансија сматра и да још једну кочницу унапређењу продуктивности рада предтављају анахроне методе управљања менаџмента, истичући да процес промена треба да се води, а не да се диригује.

"Одлазак грчких банака део шире консолидације"

Министар финансија сматра да одлазак појединих грчких банака из Србије не представља изненађење, јер је потреба консолидације грчког банкарског сектора раније најављена.

"То није ништа неочекивано. Питање је само ко ће показати интерес и како ће се то одразити на ефикасност банкарског система Србије", рекао је Вујовић у одговору на новинарско питање на Самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа региона у Бечићима.

Јако је важно, истакао је министар, да процеси продаје, односно приватизације буду транспарентни и да они који долазе имају способност да повећају финансијску позицију тих банака и очисте активу, и како би оне имале основа за квалитетно финансирање привреде и становништва.

"Србија је такође земља у којој је банкарски систем веома развијен, имамо велики број банака и за очекивати је да ће доћи до консолидације броја банака, било својински било неком врстом сарадње", казао је Вујовић.

Вујовић је напоменуо да се кредитирање у Србији већ побољшало, и да смањење референтне каматне стопе на 4,0 одсто и стварне, која је испод три одсто, као и смањење трошкова финансирања, већ утичу на то да банке данас нуде повољније кредите

Самит министара финансија, гувернера и директора пореских управа из региона, у организацији недељника НИН и уз медијско партнерство агенције Танјуг, одржава се под покровитељством Министарства финансија Црне Горе, Савеза економиста Србије и компаније Јапан Тобако Интернешенел.