Владавина права и односи са Приштином одређују брзину приступа ЕУ

Србија је похваљена за свој ангажман у регионалној сарадњи и позвана да настави процес нормализације односа са Приштином.

Понавља се и да ће даљи напредак у области владавине права и нормализацији односа са Приштином наставити да одређује брзину приступних преговора.

"Савет поздравља потврђену посвећеност српске владе европским интеграцијама као њеном стратешком циљу. Сада је пресудно да овај стратешки избор буде активније и недвосмислено представљен у јавној расправи", наводи се у закључцима Савета.

Савет је позвао Србију да "значајно појача" своје реформске напоре у области владавине права, а посебно да осигура независност и укупну ефикасност правосудног система.

"Недостатак напретка у области слободе изражавања изазива све већу забринутост. Власти треба да гарантују сигурну климу која доприноси неометаном остваривању слободе изражавања и независности медија као приоритета, укључујући и појачавање напора да се истраже случајеви напада на новинаре", наводи се у закључцима.

"Посебну пажњу посветити поштовању основних права"

Србија се позива да посвети посебну пажњу пуном поштовању основних права, укључујући заштиту најугроженијих група, недискриминаторни третман националних мањина широм Србије, посебно у области образовања, коришћења мањинских језика, приступа медија и верских служби на језицима мањина. 

Наглашава се да случајеви говора мржње, застрашивања и напади морају бити решавани "брзо и чврсто". Истовремено, позива се на побољашње транспарентности, инклузивност и квалитет израде закона, укључујући и ангажман цивилног друштва. 

"Хитно је потребан даљи напредак у функционисању независних тела и демократских институција, укључујући и парламентарни надзор, као и уставне реформе. Савет истиче да се препоруке међународних посматрача, након последњих избора у Србији, морају приоритетно испратити. Савет, такође, наглашава важност унутрашњег поступања с ратним злочинима и потпуну сарадњу са Механизмом за међународне кривичне трибунале (МИЦТ)", стоји у докумету Савета.

Када је реч о економским реформама, Савет ЕУ у својим закључцима бележи "континуирани напредак" и подстиче Србију да даље побољша пословно окружење, реши државни дуг и унапреди спровођење структурних реформи, посебно у енергетском и транспортном сектору, тржишту рада, пореској администрацији и јавним набавкама, укључујући реструктурирање и приватизацију предузећа у државном власништву.

"Правно обавезујући споразум кључан за европски пут"

Савет ЕУ је у својим закључцима поздравио и посвећеност Београда и Приштине раду на "свеобухватној нормализацији односа, укључујући форму правно обавезујућег споразума" за који се наводи да је кључан за европски пут и одрживу регионалну стабилност. 

Савет је поздравио и почетак рада на изради статута Заједнице српских општина уз очекивање да се обе стране конструктивно ангажују у процесу како би се испунила ова "обавеза која постоји већ дуго времена".

Истовремено се позива на отклањање препрека у примени споразума о енергетици, као и на завршетак примене договора о мосту у Митровици, интегрисаном управљању границом, узајамном признавања диплома. 

"Савет позива Србију да у доброј вери спроведе свој део свих споразума и да се конструктивно ангажује са Косовом у формулисању и спровођењу будућих споразума", стоји у закључцима Савета.

Савет напомиње да ће наставити да пажљиво надгледа континуирану ангажованост Србије ка "видљивом и одрживом напретку у нормализацији односа с Косовом", како би Србија и Косово могли да наставе на својим европским путевима избегавајући да блокирају једна другу.

Истовремено се поздравља и ангажман високе представнице Федерике Могерини у посредовању у дијалогу "имајући у виду даљи интензивни ангажман са обе стране у циљу постизања свеобухватног решења".

Савет у својим закључцима и овога пута позива Србију да се постепено усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, али и да се посвети "промени тренутног тренда опадања те усклађености".

Србија се позива и да се "уздржи од скретања од заједниче визне политике" и при чему се додаје да пракса склапања споразума о визној либерализацији са трећим државама изазвала забринутост.

На крају закључака о Србији, Савет поздравља конструктивни ангажман земље у области регионалне сарадње, а Србија се охрабрује да настави са трајним напорима на јачању добросуседских односа.