Србија - Пикси одвео "орлове" на Мундијал, сада следи оно право

Фудбалски национални тим се на свако велико такмичење испраћа са великим очекивањима, али ретко када их оправда верним навијачима, у које се некако претвори комплетна нација.

Ни овога пута надања нису сувише различита, али су овог пута, чини се, на чврстим основама.

Добри резултати у претходном периоду донели су 21. место на Фифиној ранг-листи. Не само то, улили су играчима довољну дозу самопоуздања да на Катар оду скромно, али са вером да могу да направе бољи резултат него бројне претходне репрезентације, које су махом доносиле разочарање фудбалској јавности.

Селектор Стојковић вратио је веру у национални тим, екипи је дао крила да почне да испуњава свој нагомилани и недовољно искоришћени таленат, али и улио у "орлове" дух заједништва, који је некако увек важио за друге тимске спортове у Србији.

Група Г на Мундијалу није нимало наивна - Бразил је један од главних фаворита за освајање такмичења, Швајцарска је жељна доброг резултата после више од пола века чекања, док је Камерун једна од најбољих афричких селекција.

Богата историја пуна разочарања

Како год се фудбалска репрезентација кроз историју звала, остао је генерални утисак да смо могли и имали квалитет за много више од два четврта места на Мундијалима, вероватно је то само утисак.

И та два полуфинала изборена су пре више од пола века - на првом Мундијалу у Монтевидеу 1930. и на Светском првенству у Чилеу 1962. године.

У последњих пола века највећи успех остварен је у Италији 1990. године, где је селекција Југославије, предвођена садашњим селектором Драганом Стојковићем Пиксијем, освојила пето место, изгубивши у несрећном четвртфиналу од Аргентине, после пенал серије.

Од тада, национални тим је само једном успешно прошао такмичење по групама, 1998. године, док су у последња три наступа "орлови" остали међу најслабије пласираним селекцијама на турниру.

Мијатова пречка на стадиону у Тулузу још увек се тресе, а ми, после 24 године, и даље чекамо да се национални тим домогне нокаут фазе на неком светском шампионату.

"Орлови" под Пиксијем добили крила

Именовањем Драгана Стојковића Пиксија за селектора фудбалске репрезентације све се некако преокренуло. Сигурно не у свим аспектима, али српски фудбал, макар онај репрезентативни, доживљава ренесансу.

Наравно да највећу заслугу има селектор, који је од талентоване групе играча направио тим препун самопоуздања, спреман да "да руку" за саиграча или екипу, који ужива у сваком минуту проведеном на терену...

Пискијева скромна тренерска каријера (по један клуб у Јапану и Кини), која је изродила један освојен трофеј, није уливала поверење, али интегритет, искуство, легендарни статус и смиреност која одише оптимизмом свакако јесу.

Екипа је заиграла онако како је Пикси плесао са лоптом током своје каријере - лепршаво, атрактивно, помало спортски безобразно, али са пуним поштовањем фер-плеја, и према противнику и према навијачима.

Тим је растао из утакмице у утакмицу, приказивао допадљиву игру и бележио позитивне резултате, а нада гладне српске нације расла је да можемо до пласмана на Мундијал.

Нада умире последња, па је тако и судбина хтела да практично у последњем минуту последње утакмице у квалификацијама Александар Митровић постигне већ сада легендарни погодак и усред Лисабона букира карте Србији за Катар.

Селектор је заслуге пребацивао на играче и заиста, њима свака част. Али, сви добро знамо да је Пикси тај који је донео преокрет, пре свега у главама играча, који као да су одједном постали свесни колико су заправо добри и да за њих нема непобедивих противника.

Бољих има свакако, али ће против Србије то морати да покажу на терену, јер су "орлови" постали тим који може да се надиграва са најбољим селекцијама на свету, без бојазни да ће нас осрамотити.

А прилику да се надигравају са најбољима на свету имаће већ у првом колу Мундијала у Катару, када "орлови" за противника имају селекцију Бразила (24. новембар).

Екипа гладна победа, лепота игре битна колико и резултат

Српски фудбалери на Мундијал одлазе у позитивној атмосфери. Добри резултати од када је Пикси дошао на место селектора дају за право да се 26-орица одабраних уздају у себе и надају да могу да направе бољи резултат од претходних генерација.

Изјава капитена Душана Тадића после ремија у квалификацијама у Даблину и даље одзвања:

"Ако победимо последње три утакмице у квалификацијама, идемо на Мундијал!"

И победили су. А последња од те три била је немогућа мисија - тријумф против моћне Португалије у Лисабону. Гол Митровића и ноћ коју ће фудбалска Србија дуго памтити.

Уследили су и добри резултати у Лиги нација. Истина, орлови су поражени у Београду од Норвешке, али је уследио и реванш у Ослу када је било најважније.

У осталим мечевима Србија је доминирала, чак и у онима у којима није стигла до бодова - против Словеније и Ирске, а посебно се морају поменути две победе против нимало наивне селекције Шведске.

Остварен је пласман у А Лигу нација, где ће се "орлови" у наредном циклусу такмичити са најбољим репрезентацијама на Старом континенту.

Још један разлог више да верујемо да је Пиксијев тим кадар за велике резултате, па би од утакмице против Камеруна у другом колу Групе Г на Мундијалу (28. новембар) требало очекивати победу.

Катар награда за учињено, сада следи оно право

"Не морате ништа, а можете много, пробајте ово друго", поручио је селектор Стојковић играчима на окупљању националног тима у Старој Пазови.

И заиста, не морају ништа, довољно су већ показали. Али, такмичење на Мундијалу у Катару заиста је прилика да "орлови" награде себе за добре партије из претходног периода и прикажу се у блиставом светлу на највећој позорници светског фудбала.

Србија већ неко време на окупу има костур тима, а њега чине искусни играчи из најјачих европских лига.

Капитен Душан Тадић најбољи је асистент екипе и играч од којег полази већина акција Пискијевих "орлова". Његова сарадња са нападачима подигнута је на највиши ниво, што је, између осталог, учинило Александра Митровића најбољим стрелцем у историји националног тима са 50 погодака.

Управо је Митровић дао одлучујући гол у квалификацијама, а добру форму наставио је и у Лиги нација, као и на клупском нивоу у енглеском Фуламу. Повреда најбољег српског играча забринула је нацију, али Митро иде на Мундијал, "макар ишао и без ноге".

Повређен је и Душан Влаховић, али је одрадио лакше тренинге по окупљању репрезентације у Спортском центру у Старој Пазови. Нападач Јувентуса важи за једног од најбољих младих голгетера у Европи, а репрезентацији је већ дао добар допринос, постигавши 8 погодака у 16 одиграних утакмица.

Средином терена господари Сергеј Милинковић-Савић, годинама уназад један од најбољих играча италијанске Серије А. Фудбалер Лација подједнако је добар у дефанзивним и офанзивним задацима, а неретко је и претња по противничке голмане.

Саша Лукић је сазрео, игра озбиљну улогу у италијанском Торину, поуздан је на средини терена, док од Рачића, Максимовића и Грујића тек очекујемо да у дресу са националним грбом искажу свој пун потенцијал.

Немања Гудељ је већ прекаљени ас, док млади Иван Илић пружа запажене партије у дресу Вероне, али и селекције Србије, бар у утакмицама у којима је добијао минутажу.

За место првог чувара мреже боре се тројица голмана, аи чини се да у овом тренутку предност има Вања Милинковић-Савић, који је добрим одбранама у дресу Торина успео да се наметне селектору, испред Рајковића и Дмитровића.

Одбрану чине млади лавови, које предводи Никола Миленковић, стамени штопер Фјорентине. Стефан Митровић доноси искуство, Милош Вељковић стабилност, а Страхиња Павловић страст и пожртвованост.

Крилни играчи, Филип Костић, Дарко Лазовић, Немања Радоњић и Андрија Живковић, имају довољно искуства и агресивности да пробију и најтврђу одбрану ривала, док стижу да ревносно извршавају и одбрамбене задатке.

Страхиња Ераковић, Филип Младеновић, Срђан Бабић и Филип Ђуричић своју шансу чекају као запете пушке, док би Лука Јовић баш на овом Мундијалу могао да подсети зашто га је својевремено ангажовао моћни Реал.

Некадашњи нападач Црвене звезде и Ајнтрахта, у Фјорентини покушава да рехабилитује своју каријеру, али оно што је у Јовићевој каријери константа - увек је у дрсу репрезентације пружао добре партије.

Оно што краси ову екипу, поред атрактивне и ефикасне игре, као и феноменалног тимског пожртвовања, јесте одређена доза спортке дрскости, назовите то инатом ако желите.

А управо би он морао да проради у последњој утакмици у Групи Г на Мундијалу, против Швајцарске (2. децембра), селекције која нам је велики дужник са претходног светског првенства.

"Орлови" су сада искуснији, зрелији, пуни самопоудања, па нам остаје само да верујемо селектору Стојковићу када каже:

"Бићемо ми добри. Немојте да сумњате у то."