Tajne veze srpskih krunisanih glava i Rogaške Slatine

Rogaška Slatina – Beograd – kosmos – tako povezanost ovih gradova vidi Nani Poljanec, iz Muzeja „Anin dvor“ u Rogaškoj Slatini, gde je jedna neobična postavka o Karađorđevićima.

„Godine 1865. kralj Petar Prvi sa svojom majkom Persidom je bio u Rogaškoj Slatini. Zatim kralj Aleksandar 1909. Prvi put kada je pristupio na slovenačku zemlju, došao je u Rogašku Slatinu kralj Aleksandar pod imenom Grof od Avale“, objašnjava Nani Poljanec.

I nisu samo Karađorđevići bili gosti u ovom slovenačkom mestu.

„Knez Mihailo Obrenović je posetio Rogašku Slatinu 1848. godine i pošto on sa svojom ženom Julijom nije mogao da ima potomstva, on je našao tu jednu mladu curu pod imenom Marija Berghaus. To je jedna vrlo simpatična priča i on je napravio to vanbračno dete koji se zvao Vili Berghaus. Ja sam čak na osnovu nekih papira zaključio da je neki moj čukun,čukun deda bio njegov kršteni kum u to vreme. Potom ga je knez Mihailo priznao, doveo ga je u Srbiju i tamo ga školovao. Onda su izvršili atentat na kneza Mihaila, to znamo, 1868. godine, a taj dečko je nasledio neke velike pare i sa tim parama uradio zadužbinu. On je prešao u pravoslavnu veru i promenio ime iz Vilija u Velimir, Mihailo po ocu, a Teodorović je staro prezime Obrenovića“, navodi Poljanec.

Izvori boga Apolona

Rogaška Slatina je više od četiri veka poznata po vodi sa najvećim procentom magnezijuma u svetu.

Legenda o nastanku rogaškog izvora iz 17. veka kaže, da je Apolon, bog Sunca i lečenja, zaustavio krilatog konja Pegaza ovim rečima: „Tu, gde stojiš, je izvor zdravlja i istinska božija snaga!“. Konj je lupio kopitom i tako su nastali rogaški izvori.

„Kada se pije ova voda, mi bukvalno kažemo 'nazdravlje!'. Imamo u Rogaškoj slatini istoriju ozdravljenja sa prirodnom mineralnom vodom koja traje više od 400 godina, a prema nekim procenama, voda je ovde više od 8.000 godina“, napominje Uroš Kidrič iz Medicinskog centra.

Iskopine, kažu da su Rogašku Slatinu poznavali još Kelti i Rimljani.

„Rogaška Slatina je poznata po svojoj vodi koja je bogata magnezijumom. Ljudi koji jednom dođu – oni se i vraćaju. Gosti se menjaju, traže više. I mi se menjamo i pokušavamo da ispunimo zahteve gostiju“, kaže Zdenka Ploj direktorka hotela „Atlantida“ iz Rogaške Slatine.

U imeniku gostiju su poznata imena vladarskih porodica Habsburga, Bonaparti, Karađorđevića, itd. Društveni život doživeo je vrhunac tokom 1846. godine, kada je goste zabavljao glasoviti pianista Franc List.

Rogaška Slatina – Beograd

„Šta mi piše na majici? Piše Beograd. Ja sam veliki fan Beograda i evo, sad pre mesec dana sam posetio po stoti put Beograd od 2002. godine. Nikada nije bio biznis u pitanju, uvek iz tih nekih kulturno-umetničkih saradnji koje traju već dugi niz godina. Poslednjih godina je najviše bilo saradnje sa pozorištem 'Reflektor teatar'. Sa tim prijateljima sam radio mnogo gostovanja u Sloveniji, naročito u Rogaškoj Slatini. Sada sam pokrenuo kod nas jednu donatorsku kampanju za njih, pošto skupljaju pare za tri nove predstave. Mnogo umetnika su bili kod mene, od Eve Ras do Đorđa Živadinovića Grgura, Miloša Bikovića i mnogo, mnogo tih ljudi. Treba isto da se pohvalim, imam jako lepe eksponate Milene Dravić i Dragana Nikolića i Dobrice Milutinovića. Tu je jedna vrlo jaka emotivna veza sa Rogaškom Slatinom i Beogradom“, naglašava Nani Poljanec iz Muzeja „Anin dvor“.

Postavku posvećenu kralju Jugoslavije posetila je i jedna gospođa iz Maribora koja je bila na sahrani kralja Aleksandra 1934. godine u Beogradu.

„Njoj su krenule suze. To su te stvari koje te vuku napred. To su te stvari“, dodaje Poljanec.

Nani Poljanec kaže da je upoznao članove dinastije Karađorđević, kao i da su Karađorđevići mnogo vremena provodili u Sloveniji, i da je i princ Andrej rođen u ovoj zemlji 1929. godine. I ima jednu želju.

„U kolekciji imam jedan mali potpis Novaka Đokovića, ali velika mi je želja da bih ga i lično upoznao i da bi dobio neki artefakt i neki njegov reket za kolekciju, jer to je isto jedna priča koja je vezana za sve naše zemlje“, zaključuje Poljanec.