Viteški sabor u klisuri Crnice – demonstracija načela i kodeksa boraca iz Srednjeg veka

Na 35 stepeni u teškom viteškom oklopu na suncu je kao u peći. Kakav god da je borac ne može dugo da izdrži.

Fizička spremnost je presudna, a pad na zemlju je obično i kraj borbe.

Viteštvo kao svojevrsni način življenja osvojio je srca mnogih u Srbiji, i već polako postaje pokret.

„Pa od malih nogu me je zanimao Srednji vek i eto to je krenulo pre desetak godina nekih u Srbiji i sad sve više i više masovno ima puno festivala, bude jedno petnaestak u Srbiji godišnje", kaže Svetlana Đokić iz „Svebora“ u Kraljevu.

U Srbiji sada već ima petnaesak aktivnih udruženja i hiljade članova.

Među njima i veliki broj mladih kojima je u eri modernih tehnologija i globalnih mreža srcu ipak bliži srpski Srednji vek i viteški kodeks.

„Došli smo danas ovde da prikažemo kako je srednjevekovna Srbija izgledala, da prikažemo neke borbe, neke simulacije lova, i naravno simulacije turnira", rekao je Mihajlo Mitrović, takođe iz „Svebora“.

Podno srednjevekovnog grada Petrusa u klisuri Crnice, održan je drugi viteški sabor ovaj put pod pokroviteljstvom opštine Paraćin i turističke organizacije.

Organizatori iz živopisnog sela Zabrege tvrde da su stazama kraj Crnice zaista nekada jahali vitezovi i to Reda zmaja.

„Vojvoda Crep je bio vitez zatim svi ti mladi vitezovi čak i Orlović Pavle koji je kažu odavde sa ovog mesta krenuo u Kosovski boj, bilo je vitezova a među njima vojvoda Crep Vukosavić prema nekim istorijskim podacima je čak bio vitez Zmajevog reda", ispričao je Vladan Vučković, organizator viteškog sabora.

Dvadesetak kilometara dalje, kraj Manasije u toku su poslednje pripreme za sedmi po redu međunarodni viteški festival „Džast aut" koji će, kako organizatori ističu, biti održan uz poštovanje svih epidemijskih mera koje propiše krizni štab.