Zašto različiti toplomeri daju drugačije vrednosti u zavisnosti od rase pacijenta

Novo istraživanje otkriva da toplomeri koji se koriste za merenje telesne temperature na čelu mogu biti manje precizni od oralnih, u otkrivanju groznice među pacijentima tamnije puti.

Zbog neotkrivene groznice mogla bi da kasni medicinska nega, kaže se u studiji objavljenoj u utorak u medicinskom časopisu JAMA.

Toplomeri za čelo i na daljinu postali su popularni tokom pandemije, prilikom otkrivanja kovida 19.

Druge studije su otkrile da pulsni oksimetri – mali uređaji koji se pričvršćuju na prst da bi pratili nivo kiseonika u krvi – mogu biti nepouzdani kod tamnoputih.

„Ovakav nalaz dovodi do važnog pitanja o tome da li ima još nepouzdanih medicinskih uređaja“, kaže dr Sivasubramanijum Bavani, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori i prvi autor studije JAMA.

Novo istraživanje sugeriše da bi kod „23 odsto pacijenata afričkog porekla mogla da se ne otkrije povišena temperatura", ističe Bavani.

„Ako groznicu ne otkrijemo na vreme, kasniće se i sa antibioticima i drugom terapijom pa pacijenti mogu trpeti posledice", dodao je.

Ako su u školi, crkvi i na radnom mestu koristili toplomere za čelo, možda nije otkrivena povišena telesna temperatura.

Istraživači sa Univerziteta Emori u Atlanti i Univerziteta medicine na Havajima „Džon A. Berns“ u Honoluluu ispitivali su pouzdanost toplomera za čelo i oralnih u otkrivanju groznice među 2.031 tamnoputog i 2.344 pacijenta bele kože.

Kod tamnoputih pacijenata, groznica je otkrivena toplomerom za čelo u 10,1 odsto slučajeva, a oralnim u 13,2 odsto.

Kod belih pacijenata, povišena temperatura je otkrivena toplomerom za čelo u 10,8 odsto slučajeva, a oralnim toplomerom 10,2 odsto.

Problemi i sa oksimetrima 

„Kliničarima je važno da znaju tačno kolika je temperatura pacijenata. Na osnovu toga procenjujemo da li da započnemo nekoga da lečimo antibioticima, da li da ga primimo na bolničko lečenje, da obavimo još neka testiranja", rekao je dr Tom Volej, docent na Odeljenju za plućnu i intenzivnu negu Univerziteta u Mičigenu, koji nije bio uključen u novo istraživanje.

Volej je istraživao zašto pulsni oksimetri ne funkcionišu tako dobro u merenju nivoa kiseonika kod tamnoputih i rekao da ga zaključci ne iznenađuju.

U teoriji, medicinska oprema koja koristi infracrvenu detekciju „verovatno će pokazati neće pokazati tačne rezultate, za šta je kriva boja kože“, rekao je dr Leo Entoni Seli, direktor kliničkog istraživanja i glavni naučnik u MIT Laboratoriji za računarstvo fiziologije, koji nije bio uključen u novu studiju.

To je zato što tehnologija u takvim uređajima, kao što su pulsni oksimetri i toplomeri za čelo, uključuje emitovanje i „hvatanje“ svetlosti za merenje.

Na primer, pulsni oksimetri šalju svetlost kroz prst do senzora koji koristi svetlost da detektuje boju krvi i meri nivoe kiseonika u krvi. Temporalni termometri koriste infracrvenu tehnologiju za merenje toplotne energije koju daje telo.

Ako uređaj nije podešen za tamniju kožu, pigmentacija bi mogla da utiče na to kako se svetlost apsorbuje i kako infracrvena tehnologija funkcioniše.

Vrh ledenog brega 

„Mislimo da je ovo samo vrh ledenog brega. Pretpostavljam da ćemo tokom sledeće godine imati obilje radova koji pokazuju kako postoje razni proizvodi sa neprihvatljivim odstupanjima“, dodao je Seli.

„Zato je za konstruisanje aparata, neophodno razmišljati o rasi prilikom kliničkih ispitivanja, kako bi i aparata bio što precizniji“, rekao je Seli.

Nova studija nije pokazala zašto postoje razlike prilikom merenja temperature kod crnaca i belaca, samo je otkrila da postoje.

Dr Ašraf Favzi, docent medicine, koji nije bio uključen u novu studiju, smatra da su toplomeri za čelo morali da se testiraju na ljudima afričkog porekla.

„Otkriće je iznenađujuće. Za razliku od pulsnih oksimetara, opšte je poznato da su toplomeri za čelo manje precizni i pouzdani, ali ja lično nikada nisam ni sanjao da se ovo može povezati sa bojom kože", kaže Favzi.