Ftalati, bisfenoli, šta raditi sa sveprisutnom plastikom

Plastika je sveprisutna u našem životu, a oko 40 odsto je ona za jednokratnu upotrebu, navodi profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić i dodaje da su evropske zemlje još prošle godine planirale zabranu jednokratne plastike, ali da je pandemija malo odložila tu meru.

Poseban problem je korišćenje plastičnih posuda za čuvanje hrane, kao i zagrevanje odnosno podgrevanje hrane u njima.

„Oko 60 aditiva se dodaje plastici prilikom njene proizvodnje, koji joj daju savitljivost, otpornost na temperaturu, čvrstinu, boju... Kada se analizira topla voda koja je stajala u plastičnoj posudi, u njoj se mogu pronaći tragovi desetina i stotina jedinjenja koja potiču upravo od plastične posude u kojoj je stajala“, objašnjava Stanišićeva.

Prilikom zagrevanja, plastika oslobađa ftalate, koji remete prirodne endokrine procese u organizmu, kao i bisfenol koji utiče na hormonske poremećaje.

Od različitih vrsta plastike, profesorka kaže da su najštetnije PVC, polistiren i još jedna vrsta koja ima najviše bisfenola, a primera radi koristi se u izradi dečjih igračaka.

„Ne postoji bezbedna plastika. Čak i ona koja ne oslobađa mnogo hemijskih jedinjenja, u svakom slučaju oslobađa mikročestice koje se talože u našim organima“, ističe profesorka Stanišić.

Koliko je plastika sveprisutna govori i činjenica da se razna sintetička jedinjenja nalaze u garderobi koju nosimo i šminki koju nanosimo na telo.

Mikroplastika je izuzetno štetna po ljudski organizam i, između ostalog, utiče na odumiranje ćelija imunog sistema.

Prema njenim rečima, važno je izbaciti ili barem smanjiti korišćenje plastike, jer naša izloženost tim jedinjenjima ne samo što će nam naškoditi već će uticati i na genetski materijal koji prenosimo na decu i unuke.