Dr Borović: Srčana slabost je ubica, veštačko srce koje ugrađujemo je most ka transplantaciji

Nakon četiri godine od operacije ugradnje prvog veštačkog srca, na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ pre nepunih mesec dana, uspešno je ugrađen kompletan mehanički organ 29-godišnjem mladiću iz Leskovca, koji će mu pomoći da dočeka transplantaciju srca.

„Pacijent je otišao kući, završilo se njegovo lečenje uspešno, pridružio se svojoj porodici i uživa u novom životu, novoj šansi. Ceo tim je zadovoljan još jednim zaista velikim uspehom“, kaže dr Saša Borović, koji je predvodio tim koji je izvršio ovu složenu proceduru.

Prema njegovim rečima, pacijentu je zaista život visio o koncu, sati su bili u pitanju, ali sticajem srećnih okolnosti, dobrih namera i aktivnosti direktorke Fonda za zdravstveno osiguranje i direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ tim je uspeo da dobije veštačko srce i da ga na vreme ugradi pacijentu i spasu mu život.

Operacija je trajala oko pet sati, a novo mehaničko srce pomoći će pacijentu da lakše provede određeni period života, dok se ne pojavi potencijalni donor i obavi klasična transplantacija ovog organa.

Kompleksna procedura ugradnje veštačkog srca podrazumeva ogromno znanje i izuzetno umeće i hiruršku veštinu onoga ko je izvodi, ali zahteva i dobro uigran timski rad anesteziologa, kardiologa, intenzivista.

„Samo tako u jednoj sinergiji tima mogu da dođu dobri rezultati. Trebalo bi mi pola emisije da nabrojim sve doktore i sestre koji su prilježno radili da bi se došlo do ovog rezultata, ali suština i poruka je to da je to procedura koja zahteva izuzetno visoko znanje i edukaciju, veštinu, a takođe zahteva dobru organizaciju i posvećen timski rad“, naglasio je dr Borović.

Ugradnja veštačkog srca

Bolesno srce koje se zamenjuje veštačkim uklanja se iz organizma. Na njegovo mesto dolazi veštačko srce koje svojim izgledom oponaša prirodno srce. Ugrađuje se u sredogruđe i potpuno je unutar tela pacijenta. Veštačko srce zamenjuje rad prirodnog, pumpa krv u organizam i snabdeva organe krvlju i na taj način čuva organizam i daje mu šansu da pacijent dočeka transplantaciju.

Prvo veštačko srce ugrađeno je još davne 1969. godine u Hjustonu. Izumeo ga je Domingo Liota, a ugradio ga je veliki kardiohirurg profesor Denton Kuli.

U bolnici profesora Kulija dr Borović je 2009. i 2010. godine imao priliku da uči od najboljih u svetu mehaničku cirkulatornu potporu.

„Početkom 21. veka, od 2001. pojavilo se i ostalo jedino na tržištu ‘Sinkardija’. To je veštačko srce proizvedeno u Americi, odobreno i od američke i od evropske regulatorne agencije. Naš pacijent je dobio ‘Sinkardiju’ isto kao i drugih 2.000 pacijenata na svetu“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Druga ugradnja veštačkog srca u Srbiji 

Ugradnja veštačkog srca nije baš česta procedura. Izuzetno je kompleksna, a zahteva i vrhunsko znanje. Većina od 2.000 veštačkih srca ugrađeno je u Americi, oko jedne trećine tog broja u Evropi. „Dedinje“ je jedini centar u Srbiji koji to radi.

„Ovo je druga ugradnja kod nas, nadam se da će vrlo brzo ići i sledeće ugradnje. Veštačko srce je dobro rešenje, odlično rešenje za pacijenta koji je neposredno ugrožen i omogućava mu da dočeka prirodno srce“, istakao je dr Borović.

Priprema za ugradnju veštačkog srca je studiozna. Kod osoba sa završnom fazom srčane slabosti analizira se funkcija ne samo srca već i svih ostalih organa.

„Bukvalno pretresamo organizam pacijenta i tražimo sve ono što bi moglo da ugrozi proceduru i ukoliko pacijent prođe sve te pretrage i konzilijum našeg Centra za srčanu slabost onda postaje kandidat za ugradnju“, precizirao je dr Borović.

Osim u Americi, postojalo je još nekoliko pokušaja u Evropi da se napravi veštačko srce. Ti proizvodi nisu bili dugog daha i nisu našli primenu praksi. Za sada je jedino prihvaćeno veštačko srce „Sinkardija” i jedino se ono ugrađuje i kod odraslih i kod dece.

Veštačko srce je skupo, ali je jeftinije od života 

Komentarišući cenu, to jest da li je veštačko srce skupo, dr Borović odgovorio je kratko: „Jeftinije je od života".

Prema njegovim rečima, nije cilj obarati rekorde u dužini nošenja veštačkog srca.

„Namera je da pacijent što pre dobije srce, idealno bi bilo u naredna tri dana, ali to se ne dešava. Pogotovo u našem okruženju. Transplantacioni program je na neki način na stendbaju u Srbiji“, rekao je dr Borović istakao da prvi pacijent ima veštačko srce već četiri godine i da se dobro oseća.

„Srčana slabost je najveći ubica, podmukao je, pacijenti ne znaju da imaju problem sa strukturnim oboljenjem srca sve do trenutka dok je maltene isuviše kasno. Kad dođe do završne faze bolesti ili terminalne srčane slabosti 50 do 75 odsto bolesnika ne preživi godinu dana. Daleko je ubitačnija od malignih oboljenja“, upozorava dr Borović.

Srčana slabost je u domenu lečenja i kardiologa i kardiohirurga i najbitnije je da se na vreme prepozna, tj. da se prepoznaju rane manifestacije bolesti. 

Kovid je zakomplikovao mnogo toga, ističe dr Borović: „Sada više umiru pacijenti koji nemaju kovid zato što ne mogu da dobiju pravovremeno zdravstvenu uslugu jer su zdravstveni sistemi opterećeni prijemom i lečenjem bolesnika sa kovid infekcijom. Na taj način se uskraćuje optimalna i pravovremena usluga drugim obolelim“.

Liste čekanja su deo svakodnevice, ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu. Suština je da se prepoznaju pacijenti kojima je intervencija što pre potrebna.

„Postoji različiti stepeni hitnosti. To mi i radimo na 'Dedinju', vrlo smo oprezni, pažljivi da definišemo i grupišemo pacijente kojima je operacija potrebna čim pre. Nadam se da će prolaskom ove pošasti, a i otvaranjem nove zgrade bolnice 'Dedinje 2' moći da se 'iskupimo' za ovo što se dešava sada i da liste čekanja svedemo na razumnu meru“, poručio je dr Borović.