Zašto je krvni pritisak najveći masovni ubica i kako je kovid dolio ulje na vatru

Osobe sa neregulisanim krvnim pritiskom javljale su se lekaru najčešće u drugoj polovini avgusta.

„Nešto je više onih sa visokim krvnim pritiskom, jer su zbog pada pritiska u prethodnim toplim danima obustavili svoju terapiju, a sad se sa promenom vremena vraćaju skokovi pritiska“, kaže Marija Zdravković, kardiolog i direktorka KBC „Bežanijska kosa“.

Vrednost pritiska od 120/80 mm živinog stuba Američko i Evropsko udruženja za hipertenziju propisali su kao granicu za rizik od kardiovaskularnog oboljenja.

Krvni pritisak – marker opšteg funkcionisanja organizma  

„Ne može svaki čovek u svakom trenutku da ima 120 sa 80. Pritisak je osobenost organizma koja najbolje pokazuje opšte stanje organizma. Pritisak pokazuje koliko smo zdravi, koliko smo bolesni, koliko smo preopterećeni, koliko smo kršili pravila dobre ishrane i zdravog života“, objašnjava doktorka Zdravković.

Pritisak će pokazati i kad smo neispavani i kada smo jeli nešto slano.

„Pritisak je najveći masovni ubica, jer najčešće ne boli dok ne dođe do jako visokih vrednosti i zbog toga ga često ne prepoznamo kao pacijenti“, naglasila je dr Zdravković.

Simptomi povišenog krvnog pritiska su opšti umor, težina u leđima, bol u glavi, posebno u potiljku, bol u ramenima koji najčešće povezujemo sa kičmom, lošim držanjem, neispavanošću.

Kod visokog krvnog pritiska javljaju se izuzetno jake glavobolje i pomućenje vidnog polja.

Kada pritisak pada, osećamo da nemamo dovoljno snage, da smo premoreni, imamo blage nesvestice.

Postoje osobe koje imaju konstitucionalno niži pritisak, potpuno su zdrave, a imaju „čuveni pritisak 90 sa 60“.

Dr Zdravković navodi da je iznenadni pad pritiska kod osobe koja nije ranije imala problema sa krvnim pritiskom ozbiljan znak: „To pokazuje da postoji neki problem u funkcionisanju kardiovaskularnog sistema koji indukuje pad pritiska, a prirodna odbrambena reakcija organizma je da pritisak raste“.

Kako se meri krvni pritisak 

Samokontrola pritiska u kućnim uslovima je najbolja preventiva i najbolji lek.

„Deset minuta pre merenja pritiska moramo biti opušteni, sedeti, smirimo se, ne smemo da telefoniramo ni da se nerviramo, ni da smo prethodno nešto fizički radili jer vrednost koju ćemo dobiti nije realna vrednost“, ukazuje gošća Jutarnjeg programa.

Svejedno je da li merimo pritisak na levoj ili desnoj ruci, ali je važno da to uvek bude ista ruka.

„Fiziološki postoji razlika između pritiska na levoj i desnoj ruci i zbog toga treba odabrati jednu ruku. Obavezno je da ruka bude ispružena i u nivou srca“, objašnjava doktorka.

Normalno je i da vrednosti variraju kod nekoliko uzastopnih merenja.

„Uvek kažem pacijentima da izmere tri puta i uzmu poslednju vrednost jer postoje ljudi koji se uplaše, pa su prve vrednosti povišene“, istakla je dr Zdravković. 

Kad pritisak nije dobar

Doktorka Zdravković naglašava važnost uzimanja dovoljnih količina tečnosti tokom toplih letnjih dana, kao i prilagođenosti ishrane: „Često je pritisak marker dehidriranosti organizma i ništa previše slano i previše masno“. 

Ako pritisak ipak padne, prva pomoć je da se popiju dve-tri čaše kisele vode.

„Mineralne vode imaju dosta natrijuma i što je nivo natrijuma viši, to će pritisak više rasti. Zatim supa iz kesice i ako se pacijent i dalje ne oseća dobro savet je da se javi lekaru“, navela je dr Zdravković.

U slučaju povišenih vrednosti pritiska, najpre treba uzeti prepisanu terapiju, a ako se i pored toga pritisak ne reguliše i ne spušta se ispod 160 javiti se hitnoj službi, a ukoliko je blago povišen, sledećeg dana se javiti izabranom lekaru.