Naš organizam reaguje na promene vremena, ali im se teško prilagođava

Tokom variranja vremenskih uslova dolazi do povećane dinamike pre svega naših krvnih sudova koji se šire, opuštaju, stežu, naglo stežu i opuštaju što najpre dovodi do varijacija pritiska koje se mogu kretati od jako visokih vrednosti, do jako niskih i to unutar par sati, što je jako nagla promena, naglašava profesor Predrag Mitrović.

„Pacijenti se ovih dana najčešće žale na promene krvnog pritiska, čak i oni koji se ne leče od hipertenzije, ali i kod onih koji se leče, i pored primene terapije dolazi do skokova pritiska. S druge strane, povećan je broj pacijenata sa takozvanim, akutnim koronarnim sindromom, što je praktično srčani udar, infarkt miokarda, kao i povećan broj epizoda nestabilne angine pektoris“, dodaje doktor.

Kada se naglo izađe iz toplog u hladno, dolazi do snažnog vazospazma, odnosno skupljanja krvnih sudova u celom telu, a tako i u srcu. Ako dođe do naglog skupljanja, a neko već ima začetak koronarne bolesti, onda može doći do pojave akutnog infarkta miokarda.

„Retko ko praktikuje da kada kreće iz toplog stana, stane malo u hodniku da se akomodira na spoljnu temperaturu, već svi naglo izlaze što dovodi do naglog sužavanja krvnih sudova“, naglašava gost Ivane Božović.

Osim kardioloških smetnji, zbog promena vlažnosti vazduha i vazdušnog pritiska, dosta smetnji imaju i pulmološki pacijenti, posebno oni sa hroničnim bronhitisom i asmatičnim napadima. Pored toga, nešto su češće upale pluća koje nisu posledica kovid infekcije, ali i sve češće alergijske reakcije za koje nije jasno šta ih uzrokuje.

„Tokom ove kovid infekcije ljudi piju raznorazne preparate za jačanje imuniteta, tako da se postavlja pitanje šta se sve unosi i pije, tako da je moguće da tu leži izvor tih pojačanih alergijskih reakcija“, pretpostavlja profesor.

Koliko vremena treba organizmu da se adaptira na promene vremena?

Ukoliko je vremenska situacija stabilna, našem organizmu je potrbno oko četiri do pet dana da se potpuno prilagodi. Međutim, zbog tih naglih i brzih smena vremenskih prilika organizam reaguje, ali ne može tako brzo da se prilagodi.

U takvim situacijama jedino nam preostaje da ukoliko imamo neku hroničnu bolest redovno uzimamo terapiju i ukoliko smo dovoljno iskusni da je prilagodimo promenama, ukoliko ne, treba se obratiti lekaru.

„S druge strane, potrebno je da poštujemo i neka druga pravila prilagođavanja kada prelazimo iz sredine u sredinu u kojima vlada različita temperatura. Obavezno treba stati da se napravi ta pauza, da se organizam akomodira u nekim međuprostorijama. To je savet čak i za one koji nemaju bilo kakve hronične tegobe i zdrave osobe“, napominje dr Mitrović.

Kakve posledice kovid infekcija ostavlja na srce?

Primetno je da je kod pacijenata koji su oboleli od kovida-19 dolazi do pojave tahikardije, ubrzanog srčanog rada. Tahikardije se javljaju i polako prestaju, a obično se pojavljuju u prvih 45 dana posle prestanka infekcije. Nekada traju i po tri meseca, ali s obzirom na to da je u pitanju ubrzan srčani rad koji nije opasan, mogu se uz konsultacijama sa lekarom uzimati lekovi, ali ne moraju, navodi kardiolog.

Takođe, pojavljuju se i blage upale perikarda, ovojnice u kojoj se nalazi srce, a dešava se i da dođe do malog izliva tečnosti u perikardu, što nije opasno, ali se očigledno registruje kao sekundarna pojava kovid infekcije.

Incidenca ovih problema se kreće u okvirima od osam do 10 odsto slučajeva.

Kako pevanje pomaže da se oporavimo od kovid infekcije?

Imperijal koledž u Londonu je napravio onlajn kurs na kome je učio pacijente obolele od kovida da pevaju. Profesor Mitrović, koji se osim kardiologijom bavi i muzikom, objašnjava da je razumljivo što su ustanovljene blagodeti ove terapije s obzirom na to da su pluća privi organ koji strada pod naletom kovid infekcije.

„Samim tim, posle oporavka plućno tkivo je malo oštećeno, javljaju se ožiljci koje treba kontrolisati, a svaka umerena aktivnost je važna kako bi se smanjila veličina ožiljaka i da se povrate funkcije disajnog sistema“, navodi doktor.

Pevanje je aktivnost koja najviše aktivira plućno tkivo i školovano i kontrolisano vežbanje disajnog procesa je veoma korisno u oporavku posle kovid infekcije.

„S druge strane, pokazuju studije, kada pevate, bez obzira da li imate sluha ili ne i koju vrstu muzike pevate, to ima sedirajući efekat, odnosno umiruje nas. Takođe, luče se endorfini i dolazi do sedacije i smirenja, a onda i do usporenja srčanog rada, pada krvnog pritiska što je veoma korisno jer tokom kovid infekcije obično dolazi do skoka krvnog pritiska, a i terapija sama po sebi podiže krvni pritisak. Tako da ukupno, pevanje ima jako dobar efekat, i mehanički, ali i psihološki“, objašnjava gost Ivane Božović, profesor dr Predrag Mitrović.