Vežbanjem i produbljenim disanjem sprečava se usporavanje razmene materija i čuva imunitet

Kako pronaći pravu vrstu treninga za svoje telo i vežbanjem podići imuni sistem, bilo je važno pitanje i kada smo na pragu zime samo želeli da obratimo pažnju na zdravlje i figuru, a posebno je značajno sada kada se, bežeći u svoje domove od koronavirusa, iz dana u dan sve manje krećemo.

Jutjub je preplavljen pokaznim snimcima vežbanja u kućnim uslovima, ali oni koji nas onlajn uče kako da treniramo nisu uvek stručnjaci.

„U ovom momentu najviše su ugroženi ljudi trećeg doba i taj deo ubrzane atrofije dolazi pogotovo sa zadnje strane, takozvana zadnja loža, natkolenica. S druge strane, u velikoj meri atrofiraju mišići abdomena, stomaka ako se ne koriste i ako je moguće napraviti dobro tretiranje po svakom aspektu tih mišićnih grupa“, navodi šef katedre za motornu kontrolu i biomehaniku na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja profesor doktor Duško Ilić.

Dok zadnju ložu treba istezati, vežbe za donji stomak mogu se raditi u ležećem položaju, a ne treba zaboraviti ni rameni pojas.

„Za sve to ima leka – elementarnim praćenjem tehnika istezanja za zadnju ložu i rameni pojas, odnosno dobrog pravljenja mišićnog tona abdomena. Organi su izrazito teški, tako je priroda udesila da u središnjem delu težište bude dobro fiksirano. Nažalost, oni se tokom sedenja brzo spuštaju, a kad se spuste imaju jaku presiju na karlicu svi produkti katabolizma, budući da nam oni obezbeđuju vitalne funkcije, zadržavaju se i vrlo brzo se formira veći stepen kiselosti celog tela“, objasnio je Ilić.

Prema njegovim rečima, kiselost tela ugrožava celo telo, a s druge strane limfotok postane manje mobilan jer je venska krv manje pokretljiva. 

„Za stare je posebno važno da imaju svoj tajmer za 'izlazak' u kućnim uslovima – boravak na prstima definiše u startu dobar krvni pritisak, zatim dijabetičari treba da imaju uslove da koriste 'forsirano disanje'“, navodi profesor Ilić dodajući da ako se povremeno ne izbaci vazduh „iz praznog prostora“ može se javiti čitav niz problema.

„Izdisaj treba da traje bar duplo duže od udisaja. Stvaramo uslove veće ventilacije, a produbljeni udisaj na jednu nosnicu u provetrenim uslovima može da se uvuče mnogo više vazduha i da obogaćivanje krvi bude stabilnije“, naglasio je Ilić.    

Prema njegovim rečima, na taj način će se pospešiti bolja razmena materija, što je izuzetno važno jer se sa sporom razmenom materija gubi imunitet.