Naši neurohirurzi učestvuju u međunarodnoj studiji o efektima kovida-19 na nervni sistem

Neurohirurgija je disciplina koja se bavi hirurškim lečenjem povreda i oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema i svih povreda i oboljenja koji se odnose na nervni sistem. Počeci ove grane medicine u Srbiji, koji sežu skoro sto godina unazad, vezuju se za ime profesora Milivoja Kostića.

Kako navodi gost Ivane Božović, profesor dr Lukas Rasulić, neurohirurgija kao grana medicine u svetu broji negde oko 50.000 specijalista, u Srbiji oko 90, što je u okvirima svetskih standarda, jedan neurohirurg na 100.000 stanovnika. 

„U tom kontekstu naša zemlja prati svetske trendove, međutim, imajući u vidu uticaj pandemije kovida-19, morali smo da se reorganizujemo zbog anesteziologa i anestetičara koji su morali da se uključe u kovid programe, da reorganizujemo naše programe i radimo samo urgentne operacije“, dodaje profesor Rasulić.

Što se tiče uticaja koronavirusa na nervni sistem, naši neurohirurzi će u saradnji sa kolegama sa Infektivne klinike i neurolozima biti deo međunarodnog istraživačkog projekta koji će se baviti ovim problemom.

Kako ističe gost Jutarnjeg programa, još uvek ne može da se sa sigurnošću tvrdi koji su to efekti kovida-19, posebno na nervni sistem.

„Postoje samo određene pretpostavke na koji način koronavirus utiče na nervni sistem u okviru svoje multiorganske faktorijalnosti. No, to tek treba da dokažemo u okviru jedne svetske studije“, kaže profesor.

Šta operišu i leče neurohirurzi 

Centralni nervni sistem čine mozak i kičmena moždina, a preriferni nervni sistem su svi nervi koji izlaze iz kičmene moždine i inervišu sve mišiće i ostale organske sisteme u ljudskom organizmu. Dejstvo centralnog i perifernog nervnog sistema je neodvojivo, objašnjava profesor Rasulić.

„Nervna vlakna u okviru perifernog nervnog sistema su jedina vlakna koja se regenerišu u ljudskom organizmu i to je osnova lečenja pacijenata sa povradama i oboljenjima perifernog nervog sistema, odnosno hirurškog lečenja“, dodaje profesor.

Što se tiče mozga, govori se o fenomenu plasticiteta, odnosno reorganizacije moždanih struktura kada dođe do oštećenja određenog dela mozga, pa drugi delovi mozga preuzimaju određene funkcije i kompenzuju funkcionisanje.

Kako priznaje profesor Rasulić, mozak neurohirurge, i pored višedecenijskog iskustva, uvek iznenadi.

„Često viđamo pacijente za koje bismo mogli da pretpostavimo da nakon neke hirurške intervencije, ili povreda ili oboljenja, neće funkcionisati u uobičajenom kvalitetu života, ali se onda ispostavi da se i u centralnom i u perifernom delu nervnog sistema dese neke stvari koje još uvek ne možemo dovoljno da razjasnimo, a koje nam dokumentuju da nam je mozak još uvek velika nepoznanica“, naglašava profesor dr Lukas Rasulić, načelnik Odeljenja za bolesti i povrede perifernih nerava, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola Klinike za neurohirurgiju KCS.