петак, 07.02.2020, 12:44 -> 13:00
Извор: РТС
Urođene srčane mane se ne mogu sprečiti, ali se mogu lečiti
Procene su da se na 100 novorođene dece, jedno rodi sa manom srca ili velikih krvnih sudova grudnog koša. Ohrabruje da deca sa teškim srčanim manama, koja su nekada umirala rano, danas mogu da dožive duboku starost.
Pre par godina gošća Jutarnjeg programa, Jelena Mačković, se suočila sa ovim problemom jer je njenom drugom detetu odmah po rođenju otkrivena urođena srčana mana. Trudnoća je bila planirana i normalnog toka, ali su neonatolozi još u porodilištu uputili roditelje da se obrate kardiolozima u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.
„To je izuzetan stres za roditelje i ne postoji način da se opiše kako izgledaš izgubljeno i teško. Nekoliko godina kasnije, mi možemo da budemo mirni, jer je dete dobro. Ide u vrtić, vodi normalan život, ali u tom trenutku, u aprilu 2016. godine, ona je već deset dana po rođenju imala prvu operaciju na otvorenom srcu na klinici u Tiršovoj“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.
Urođene srčane mane su jedne od najčešćih urođenih anomalija kod ljudi i ta brojka nije mala, jer na svakih 100 porođaja, jedno dete ima urođenu srčanu manu. One se nažalost, ne mogu sprečiti, ali se mogu otkriti na vreme, naglašava profesor dr Vojislav Parezanović, načelnik službe kardiologije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
„Jedan od načina je prenatalna dijagnostika, da se već u toku trudnoće, posle dvadesete nedelje, može videti koji je tip srčane mane, koji će tip biti i težina, što je jako bitno jer se na taj način pripreme i roditelji, ali i mi lekari kada prihvatimo takvo dete. Neke srčane mane se moraju operisati ili započeti barem lečenje već u prvim satima, prvim danima života, tako da je nama to jako bitno“, napominje profesor Parezanović.
Srećom, napretkom kardiohirurgije i u svetu i kod nas, veliki broj tih pacijenata doživi starost, bude radno aktivan i sposoban, imaju svoju decu, bave se sportom, ali ta prva informacija je veliki šok za roditelje, dodaje doktor.
Posle prvog šoka, roditeljima se kao prvo nametne pitanje – zašto, a u stvari treba da se fokusiraju na izlečenje i kako detetu da pomognu, navodi Jelena Mačković.
„Boravak na Klinici je trajao četiri meseca i bio je izuzetno težak, ali i pored toga, osnovno je fokusirati se na dete i prihvatiti da je u interesu deteta da prođe kroz operacije, ma koliko da ih je potrebno. Taj period podrazumeva i da dete ne napreduje u težini, da je majka neprekidno pod stresom i strepi da ne uradi nešto što je pogrešno. Zato dugujemo ogromnu zahvalnost prema čitavom timu lekara i medicinskih radnika na odeljenjima kardiologije i kardiohirurgije“, naglašava Jelena.
Najčešći uzrok urođenih srčanih mana su neke greške do kojih dolazi prilikom formiranja srca. Greške na nivou hromozoma, tačnije gena, objašnjava profesor Parezanović. Za neke medicina zna koji su, a za neke, nažalost, još uvek ne zna. Najveći broj srčanih mana nastaje u naizgled potpuno normalnim trudnoćama, od naizgled zdravih roditelja, tako da ne možemo unapred znati kome će se dogoditi, napominje doktor.
„U nekim slučajevima, kada otkrijemo taj gen, povećan je rizik da i u sledećoj trudnoći dete ima srčanu manu, ali u više od polovine se javlja potpuno slučajno i u narednim trudnoćama nije povećan rizik da se ta mana ponovi“, kaže kardiolog.
Kod većine srčanih mana nije potrebna bilo kakva terapija. Neke čak i spontano prođu i ne prave bilo kakav problem. Kod ostalih, koje zahtevaju hiruršku intervenciju najčešće je prvi korak terapija zato što dolazi do popuštanja srca i dete ne može da jede, ne napreduje, ali samo privremeno jer prava terapija će kod njih biti hirurgija i otklanjanje te srčane mane, objašnjava profesor.
Udruženje „Za dečije srce bez mane“ je prvo takvo u Srbiji i postoji upravo da bi bilo podrška roditeljima sa problemima sa kojima se suočavaju. Informacije su danas dostupne, ali treba znati pronaći prave informacije.
„Udruženje je u saradnji sa lekarima i psihologom pripremilo sajt i potrudilo se da na jednostavan način te stručne informacije približi roditeljima. Da opišemo kako izgleda pregled dečjeg kardiologa, kako izgleda boravak u intenzivnoj nezi i neke stručne termine. Postoji i blog na kome roditelji dele svoju priču i tako pružaju podršku jedni drugima deleći svoja iskustva“, objašnjava Jelena Mačković, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар