Preminuo astronaut Volter Kaningam koji je leteo Apolom 7

„Volt Kaningem je bio borbeni pilot, fizičar i preduzetnik – ali, pre svega, bio je istraživač. Leteći na 'Apolu 7', prvom lansiranju misije Apolo sa posadom, Volt i njegovi drugovi su ušli u istoriju, utirući put Artemis generaciji koju danas pripremamo“, rekao je administrator Nase, Bil Nelson. „NASA će se uvek sećati njegovog doprinosa svemirskom programu naše nacije i šalje naše saučešće porodici Kaningem.“

Volter Kaningem je rođen 16. marta 1932. u Krestonu, Ajova. Godine 1960. stekao je diplomu iz fizike i magistrirao na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu. Potom je završio doktorat iz fizike i doktorirao menadžment na Harvardovoj poslovnoj školi 1974. godine.

Pridružio se mornarici 1951. godine i služio je u aktivnoj službi u američkom marinskom korpusu, povukao se u penziju sa činom pukovnika. U Koreji je izvršio 54 misije kao noćni borbeni pilot. Zatim je u RAND Korporaciji radio kao naučnik na poverljivim studijama odbrane i problemima u vezi sa Zemljinom magnetosferom.

U okviru saradnje univerziteta i Nase razvio je magnetometar sa tri ose za solarnu orbitalnu opservatoriju OSO 1. A 1963. , godinu dana nakon podnošenja prijave, primljen je među buduće kosmonaute kao treći civil među astronautima Američke svemirske agencije, posle Nila Armstronga i Eliota Sija.

Pored praktične i teorijske letačke obuke, bavio se rešavanjem projektnih problema brodova „Džemini“ i „Apolo“.

Kaningem je određen za pilota lunarnog modula za jedanaestodnevni let „Apola 7“, koji je lansiran 11. oktobra 1968. i bio je prva svemirska letelica iz programa Apolo sa ljudskom posadom.

Sa Valterom Širom i Donom F. Ajzlijem, testirao je manevre neophodne za pristajanje i susret u lunarnoj orbiti koristeći treći stepen njihove rakete-nosača „Saturn IB“. Posada je uspešno završila osam testova, palila motor servisnog modula, izmerila tačnost performansi svih sistema svemirskih letelica i obezbedila prvi televizijski prenos uživo aktivnosti posade na svemirskom brodu.

Povukao iz Nase 1971. i nastavio da vodi više tehničkih i finansijskih organizacija. Bio je na višim rukovodećim pozicijama u nekoliko korporacija. Takođe je bio dugogodišnji investitor i preduzetnik, organizujući mala preduzeća i privatne investicione firme.

Među brojnim priznanjima Kaningem je nosilac Nasine medalje za izuzetni doprinos i za izuzetnu službu. Primljen je u Kuću slavnih astronauta, Međunarodnu svemirsku kuću slavnih, Kuću slavnih avijacije Ajove, Kuću slavnih Muzeja vazduhoplovstva i svemira San Dijega i Kuću slavnih u Hjustonu. Kaningem i posada Apola 7 takođe su zaslužili Emi u obliku Specijalne nagrade Nacionalne akademije za televizijsku umetnost i nauku.