Film o olovno teškoj, ali lekovitoj istini – „Prebilovci – tamo i kamen ima ožiljak"

Među publikom koja je u Domu omladine premijerno videla film, bilo je malo onih koji nisu zaplakali.

„Film je bio najgledaniji film Martovskog festivala i izazvao je dosta pažnje“, navodi autorka filma, Sanja Dragićević Babić i dodaje da je „malo nezahvalno da ona govori o tome kakve su rakcije“.

„Pokušaću da sažmem ono što sam čula posle premijere ili što sam pročitala u porukama. Dakle: ‘Sramota nas je što nismo znali za Prebilovce‘, ‘Želimo da odemo u Prebilovce‘, ‘Ostali smo nemi, osećanja su nam pomešana‘ i ‘Kada će da bude na televiziji?“...

Dragićević Babić kaže da je tokom rada na filmu imala tremu i odgovornost prema ekipi, sebi i ljudima koji su došli da pogledaju film.

Na početku filma gledaocima je postavljeno, naizgled, jednostavno pitanje: „Znate li gde su Prebilovci?“

„Činjenica je da Prebilovci nisu prisutni u kolektivnom sećanju svih nas na način na koji bi trebalo da budu prisutni. To što se dešavalo u tom selu u Hercegovini, ne uči se na časovima istorije, iako je to jedno od četiri najstradalnija sela u Drugom svetskom ratu, ako govorimo o procentima. Činjenica je da se više od osam decenija prašina taložila na tom događaju. Ponekada se samo malo razmakne, ali ona i dalje nastavlja da se taloži. Tako da, kroz ovo pitanje: 'Znate li gde su Prebilovci?' mi smo pokušali da osvetlimo taj zločin koji se desio 1941. godine“, napominje Sanja.

Selo je dva puta uništavano i dva puta je oživljavalo – „niklo iz kamena". Autorka ističe da nije reč o filmu koji govori samo o zločinu.

„Onaj ožiljak, koji je u naslovu filma, nastao je zbog zločina, ali taj ožiljak treba da nas tera na spoznaju, treba da nas nauči dostojanstvu, treba da pokaže da može da dođe do preobražaja od mržnje do ljubavi. I taj ožiljak koji se nalazi u naslovu filma treba da nam pokaže da je ovo priča o ponosu, da je ovo priča o grehu za koji nema opravdanja, nego ima samo priznanja. Ovo je film o pamćenju i o istini, koja, koliko god da je olovno teška u slučaju Prebilovaca, ona zaista jeste lekovita“, smatra Dragićević Babić.

Pored istoričara i potomaka, među sagovornicima je i jedini preživeli savremenik tog vremena. Pavle Bulat, koji ima 94 godine, podelio je sa ekipom koja je radila na filmu svoja iskustva dostojanstveno. Bio je i na premijeri filma, u prvom redu u Domu omladine, na kojoj je od publike dobio aplauz.