У Суперпотери позната лица, много смеха, шармирања и неизвесних завршница

Још једна субота, још једна феноменална епизода Суперпотере. Четворо сјајних такмичара, добро познатих како трагачима тако и публици, опробали су се у узбудљивој борби у студију овог квиза. Некима је награда измакла „за длаку“, док су други управо за толико успели да побегну искусним трагачима.

Деветнаестогодишњи Алекса Тодоровић из Сремске Митровице први је одмерио снаге са свих четворо трагача, храбро се борећи за невероватних 2.000.000 динара.

Први „меч“ у епизоди био је веома напет са лапсусима на обе стране, те је до самог краја било неизвесно ко ће из њега изаћи као победник.

Ипак, трагачи су овог пута били надмоћнији, али то Алексу није спречило да задовољан искуством и насмејан напусти студио.

Напетости није мањкало ни у другој борби, када је пред трагаче изашла Љубица Ђурић из Бајине Баште. Речима трагача Душана Мацуре била то „јуначка борба“ у којој је Љубица тријумфовала освојивши 400.000 динара које ће искористити како би помогла Удружење бораца Народноослободилачког рата из Бајине Баште чија је председница.

Овакав чин омогућио јој је да из студија изађе уз још једну награду – громогласан аплауз свих присутних.

Уследио је наступ још једне даме, Љиљане Радуловић Димитров – шармантне Новосађанке која је срца публике широм Србије освојила својим учешћем у Потери. Љиљана је још једном својим смислом за хумор очарала како све у студију, тако и све оне крај малих екрана.

Иако се овог пута није успешно изборила против трагача, атмосфери је допринела причама о свом путовању по Индији и уз неколико духовитих анегдота „зарадила“ загрљај Јована Мемедовића.

Као шлаг на торти, наступио је на самом крају епизоде њен суграђанин Коста Ћирковић чији је наступ послужио као потврда тезе да се историја понавља. Наиме, као такмичар у Потери са својим тимом Коста је успешно „побегао“ Милану Буквићу за свега једну секунду, а овог пута исто му је пошло за руком.

Одлучивши се за борбу против све четворо трагача и могућност Буквићу да му се реваншира, Коста се лавовски борио до последње секунде.

Управо је, још једном, та последња секунда била пресудна за „двоструку победу над Миланом“ како је његов успех окарактерисао Мемедовић. Овај тријумф Кости је донео 800.000 динара.

Буквићу је након двоструког пораза остало само да дода „не можемо ништа учинити за једну секунду, то може само Коста!“