Ko je „Čovek koji je Hitleru rekao Ne“ saznajte u četvrtak na RTS-u

Radio-televizija Srbije, povodom 80 godina od protesta 27. marta 1941. godine, emituje dokumentarni film Čovek koji je Hitleru rekao Ne – priča o Svetoliku Dragačevcu i 27. martu.

„Svetolik Dragačevac bio je sreski načelnik u Paraćinu i koji je, 25. marta, osluškujući opšte raspoloženje koje je tada bilo u Srbiji, a koje je na neki način bilo protivljenje potpisivanju Trojnog pakta napisao pismo Hitleru“, kaže autorka filma Slađana Zarić.

Prema njenim rečima, taj postupak nije čudan, ali ono što jeste je to što je pismo bilo vrlo uvredljive sadržine i da se Svetolik potpisao punim imenom i prezimenom i naveo i svoje mesto stanovanja – sreski načelnik u penziji iz Paraćina.

„Postoje pisma koja su pisana Hitleru uvredljive sadržine i u Arhivu Beograda, a postoje i publikovana pa mogu da se pronađu u nekim knjigama. Ali nikada nisam videla i u razgovoru sa istoričarima nisam pronašla da postoji da je neko napisao pismo koje je uvredljive sadržine i da je on stao iza tog pisma“, objašnjava Zarićeva. 

Pismo je poslato 25. marta, a dokumenta navode da je već 1. aprila stiglo u Berlin. Došlo je do ureda Firera, u glavnu upravu za bezbednost Trećeg rajha.

„Pretpostavljam da su Nemci bili vrlo zbunjeni kako se neko obraća Fireru i kako neko ima smelosti iza takvog pisma još i da stane imenom i prezimenom. Dragačevac je, nažalost, vrlo brzo kada je okupirana Jugoslavija, odnosno Srbija, uhapšen i jedan od prvih koji je odveden u Mauthauzen gde je i ubijen“, navela je gošća Jutarnjeg programa.

Narod koji je Hitleru rekao Ne 

Film Čovek koji je Hitleru rekao Ne – priča o Svetoliku Dragačevcu i 27. martu je priča o Svetoliku, jednom gestu koji je možda nelogičan, iracionalan, ali, kako Zarićeva ističe, i te kako pokazuje mentalitet ovog naroda.

S druge strane, film je i priča o srpskom narodu, jedinom narodu koji je 1941. godine isto Hitleru rekao Ne.

„Učili smo jedan deo istorije u školi. U periodu kad sam odrastala za to su bili zaslužni samo komunisti, govorilo se da je 27. mart protest koji su organizovali komunisti. Devedesetih godina, bio je prisutan drugi stereotip da su protest platili Englezi. Posle 80 godina pokušavamo da sagledamo šta se to dešavalo na ulicama Beograda“, otkriva autorka.

Zašto je na ulicama Beograda 27. marta bilo toliko ljudi 

Srpska prestonica tada je imala oko 350.000 stanovnika. Procenjuje se da je na ulicama 27. marta bilo između 60.000 i 100.000 ljudi.

„Trećina stanovništva je izašla i rekla Hitleru Ne. U Beogradu je bilo najmasovnije, ali bilo je i u Nišu, Paraćinu, Pančevu, Kotoru, na Cetinju, u Sarajevu, Ljubljani, Splitu“, navodi Zarićeva.

„Mogu da kažem da sam ponosna što pripadam narodu koji se pobunio i branio svoju slobodu. S druge strane, čovek mora da razmišlja racionalno – taj 27. mart doveo je do milion žrtava sa koliko su Srbi izašli iz Drugog svetskog rata“, naglasila je Slađana Zarić dodajući da njen film odgovara upravo na ta pitanja – da li je bilo racionalno, zašto je toliko ljudi izašlo, šta je bilo dominantno.

Film Čovek koji je Hitleru rekao Ne – priča o Svetoliku Dragačevcu i 27. martu biće prikazan u četvrtak na Prvom programu RTS-a u 20.50. Prezenter je glumac Nenad Jezdić.