U vreme hiperprodukcije Palićki festival nastoji da prikaže dela velikih imena

Trećeg dana Festivala evropskog filma Palić, 14. septembra, u Glavnom takmičarskom programu su prikazani su filmovi Šarlatan poljske rediteljke Agnješke Holand i Krv i meso danske rediteljke Janete Nordal.

U selekciji Paralele i sudari, na repertoaru su bili filmovi Ja sam Frenk slovenačkog reditelja Metoda Peveca, Nerazdvojni reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije, kao i ostvarenje FOMO – Strah od propuštanja mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Igor Toholj, selektor programa Novi evropski dokumentarni film i Eco Dox, na konferenciji za novinare osvrnuo se na svoj izbor filmova za ovogodišnje izdanje festivala i naročito apostrofirao poetski karakter dva domaća filma u selekciji Eco Dox.

„Film A sad se spušta veče Maje Novaković već sad bi mogao da se svrsta u ono najbolje iz tradicije jugoslovenskog kratkometražnog dokumentarnog filma. Kao istoričarka umetnosti, Maja je inspirisana likovnošću, ali i grandioznim uticajima iz istorije svetskog filma, poput Sergeja Paradžanova. Kratkometražni film Dragana Stojmenovića Tritonov vrt je stilizovan, duhovit, i na taj način pokušava da nam približi pomalo apartan i nepoznat podvodni svet“, objasnio je Toholj.

Komentarišući selekciju novih evropskih dokumentaraca, Toholj je istakao da produkcija dokumentarnog filma već sada prerasta u hiperprodukciju, a da je naročito veliki broj debitanata koji se pojavljuju svake godine.

„U ovom programu trudimo se da uvek imamo barem jedan film iza kojeg stoji neki velikan evropske kinematografije. Ovog puta su tu Pariski kaligrami veteranke Urlike Otinger, koja je ove godine dobila nagradu Berlinala za svoj opus. To je divan dokumentarni esej o vremenu tokom šezdesetih godina, koje je ona provela kao umetnica u Parizu, i bila svedokinja mnogih političkih previranja i događaja“, ocenio je Toholj.

Saša Petrović, reditelj filma Raj, čistilište, pakao....2020 o naslovu filma je rekao: „To su pojmovi koje sam pokušao da smestim u jedan vremenski okvir i jednu prostornu tačku. To je bila pijaca u mom gradu Lazarevcu kojom prolazim svaki dan. Ovaj rad je angažovan na nekom planu – ne politički, već više egzistencijalno“.