Čarolija Tivolija, originala Diznijeve kopije

„Ja, znate, ne idem više u Tivoli“, priznaje mi Kare, Norvežanka koju sam upoznala tog dana u danskoj prestonici, kada sam joj s uzbuđenjem rekla da upravo krećem u Tivoli vrtove.

„Imam traumu, izgubila me mama tamo kad sam bila mala“, dodaje. „Pre 60 godina.“

Možda će vas ova komična konstatacija moje sagovornice iznenaditi. Mene nije. Znala sam da idem u treći najstariji zabavni park na svetu, osnovan još 1843. godine.

Nagradno pitanje: a šta mislite gde se nalazi najstariji?

Pa, desetak kilometara dalje. Isto u Kopenhagenu!

Danska prestonica sedište je dva najstarija zabavna parka u svetu: Bakena – koji datira još iz 1583, osnovanog u obližnjoj šumi sa izvorima pitke vode, i danas mnogo poznatijeg i impozantnijeg Tivolija, koji je na torti oduvao „samo“ 179 svećica. Između njih, na drugom mestu, samo je bečki Prater. Bar oficijelno, jer Danci će vam reći da je drugi Tivoli.

Pedesetih godina prošlog veka ovo čarobno mesto je posetio jedan Amerikanac i ostao njime opčinjen. Dolazio je ovde nebrojeno puta u nameri da napravi nešto slično i u Kaliforniji, ali da ubaci i glavne junake svojih crtanih filmova. Da, bio je to Volt Dizni. I tako je nastao Diznilend – crtačeva kopija inspirisana Tivolijem.

Ovaj zabavni park, smešten u samom centru grada, prekoputa železničke stanice, pravi je raj za decu u duši, bez obzira na uzrast. Kad kažem „decu“, ne mislim samo na one „od nula do 15“, nego na one „od nula do beskonačno“, koji su sačuvali taj detinji osmeh na licu i tu iskru u oku.

One, poput danske kraljice Margrete, koja je letos, prisustvujući baletskoj predstavi u Tivoliju, za koju je sama kreirala kostime, odmah posle naklona publici, sa mladalačkim žarom i energijom, u svojoj 83. godini, strpljivo stala u red i provozala se na najstarijem rolerkosteru na svetu.

Sa osmehom od uha do uha. Čak je i crveni damski šeširić uspela da sačuva na glavi.

Tivoli vrtove godišnje poseti gotovo pet miliona ljudi. Najposećeniji je zabavni park u Skandinaviji i jedan od najposećenijih u Evropi. O tome koliko je popularan svedoči i podatak da se na danskom, norveškom, švedskom i islandskom jeziku „zabavni park“ kaže isto – Tivoli. Njegovo ime postalo je sinonim za taj pojam.

Kada je graditelj Georg Karstensen tražio dozvolu da napravi park, predočio je kralju Kristijanu VIII da „kada se zabavlja, narod manje razmišlja o politici“.

Logika vladara nije se mnogo promenila tokom vremena ni na drugim geografskim širinama i dužinama.

U ovo predbožićno praznično vreme, Tivoli sija punim sjajem – kao prava novogodišnja bajka. U njemu svako može da pronađe nešto za sebe, jer Tivoli nudi zabavu i opuštanje za svačiji ukus i džep: od šetnje predelima koji podsećaju na filmsku scenografiju neke ekranizovane bajke – do vratolomnih atrakcija koje vam luče adrenalin, ježe kožu i mame vrisak iz grla; od mirisnih kobasica, peciva i aromatičnog toplog gluga, služenih s nogu po bezbrojnim drvenim kućicama – do ekskluzivnih restorana sa specijalitetima takvog nivoa koji su čak zaslužili Mišlenovu zvezdu; od vesele ulične muzike i vašarske atmosfere – do prestižne koncertne dvorane u kojoj se izvode vredna muzička, baletska i pozorišna dela.

Ipak, za jedan prosečan srpski džep ni najjeftinija zabava ovde nije jeftina. Ulaznica za park košta 145 danskih kruna (oko 2.300 dinara) , dok je propusnica za neograničene vožnje na atrakcijama dodatnih 290 kruna (4.600 dinara). Postoje i godišnje propusnice i popusti, ali računica je jasna – ukoliko se porodično odlučite za jedan takav izlazak, pa još usput s nogu nešto pojedete ili popijete, dok trepnete će vam odleteti iz džepa jedan srpski minimalac.

Dancima neće, jer je kod njih minimalna zarada u realnosti oko 2500 evra mesečno. Moram da primetim da gotovo da nije bilo atrakcije na kojoj sam se vozila, a da nisam usput čula srpski ili bar neki od jezika bivše Jugoslavije.

Za ljubitelje ludih vožnji, Tivoli ima svašta da ponudi. Tu je pomenuti drveni Rutšebanen, jedan od najstarijih rolerkostera na svetu koji je još u upotrebi. Napravljen je 1914. godine, a vožnja njime specifična je po tome što između vagončića sedi kočničar koji upravlja kompozicijom, provodeći je preko brda i dolina, kroz mračne tunele i rudnike.

Adrenalinski zavisnici ne bi trebalo da propuste Akvilu, Fatamorganu, Monsun, Tik tak... Imaćete osećaj kao da prolazite obuku za vojnog pilota u Top ganu.

Tu je i jedan od najviših ringišpila u Evropi, Starflajer, i naravno kralj brzine i uzbuđenja, u čijoj blizini je vrištanje najglasnije – rolerkoster Demon.

Ah, taj neponovljivi osećaj slobode dok jurite naglavačke u Demonu, prkoseći gravitaciji, sa golicanjem u stomaku, ili lebdite gore, 80 metara visoko, u tanušnom sedištu ringišpila, landarajući nogama kao radosno nemoćno detence, dok vam na oči liju suze od hladnoće i vetra. Još samo da raširite krila i....odletite!

Možda je isti osećaj imala i mama moje simpatične sagovornice sa početka priče.

Zato oprez, držite decu za ruku! Lako je izgubiti se ovde. Šteta bi bilo da ih trauma iz detinjstva spreči da opet dođu u Tivoli.