Rajski vrt na 38. paraleli i "ničijoj zemlji"

Između Severne i Južne Koreje nalazi se demilitarizovana zona, jedan od najzaštićenijih granica na svetu. Na prostoru koji se proteže duž 250 kilometara, ograđenom minskim poljima i bodljikavom žicom, gotovo da nema bilo kakve ljudske aktivnosti. Ta izolacija je posle 70 godina pretvorila ovo područje u utočište za brojne biljne i životinjske vrste.

Gugl je prvi put ove nedelje objavio snimke demilitarizovane zone između dve Koreje, nudeći retku priliku da se vidi bogatstvo flore i faune ovog dela „ničije zemlje“ oko 38. paralele koja gotovo preseca Korejsko poluostrvo na pola.

Slike su deo projekta koji je urađen u saradnji sa nekoliko korejskih institucija kojim će između ostalog biti obeležena 70. godišnjica primirja u Korejskom ratu, kada su 1953. obustavljena ratna dejstva i formirana demilitarizovana zona.

Projekat omogućava gledaocima da krenu na „virtualnu turu“ zahvaljujući Guglovoj aplikaciji street view, i obiđu lokacije u blizini granice, kao što su vojni objekti i bunkeri, ali i zadivljujuće slike više od 6.100 biljnih i životinjskih vrsta, od gmizavaca i ptica do biljaka.

Od 267 ugroženih vrsta u Koreji, 38 odsto živi u demilitarizovanoj zoni, prema Guglu.

„Nakon Korejskog rata, u demilitarizovanoj zoni već 70 godina nije bilo uticaja čoveka, tako da se priroda samostalno regenerisala“, navodi se u publikaciji. „Kao rezultat toga, izgrađen je novi ekosistem koji se ne može videti u ostatku poluostrva i postao je svetilište za divlje životinje.“

Među stanovnicima demilitarizovane zone je i ugrožena vrsta planinske koze, mošusni jeleni sa dugim očnjacima koji obitavaju u gustim šumama, vidre koje plivaju duž reke između dve Koreje, ugrožena vrsta zlatnih orlova koji zime provode u nastanjenom pograničnom području gde im ljudi obezbeđuju hranu.

Većinu snimaka su načinile atuomatske kamere koje je instalirao Nacionalni institut za ekologiju Južne Koreje. Godine 2019. ove kamere su prvi put fotografisale mladog azijskog crnog medveda, što je obradovalo istraživače zabrinute za njihov nestanak zbog propadanja i uništavanja prirodnih staništa.

Seung-ho Li, predsednik Foruma demilitarizovane zone, grupe koja se zalaže za zaštitu ekološkog i kulturnog nasleđa, rekao je za Si-En-En da je ovaj prostor postao oaza za ptice selice zbog pogoršanih uslova na obe strane granice. Seča šuma i poplave oštetile su severnokorejsku teritoriju, dok su ubrzan urbanistički razvoj i zagađenje imali uticaj na prirodna staništa u Južnoj Koreji.

Guglovi snimci takođe pokazuju netaknute pejzaže raznovrsnog biodiverziteta.

Veliki broj korejskih i međunarodnih ekoloških organizacija poziva na očuvanje demilitarizovane zone i u narednim decenijama, ali taj proces nije tako jednostavan, jer zahteva saradnju Seula i Pjongjanga.