Природне катастрофе – системи раног упозорења као улагање у безбеднију будућност

Сваки делић степена више чини да екстремни временски и климатски догађаји постају све чешћи и интензивнији. Између 1970. и 2021. године, од временских и климатских опасности на планети настрадало је више од два милиона људи, а светски економски губици били су 4,3 билиона долара. Зато је јачање националних метеоролошких и хидролошких служби од суштинског значаја за отпорност, безбедност друштва и економску стабилност, поручује генерална секретарка Светске метеоролошке оргаизације.

„Материјалне штете и даље расту, али број смртних случајева опада. Једноставно, бољи смо у спашавању живота него икада раније. Наш главни приоритет је да обезбедимо да системи раног упозорења штите све и свуда", каже Селеста Сауло, генерална секретарка Светске Метеоролошке организације.

Пре десет година само 52 земље имале су рани систем упозорења на непогоде. Данас је тај број удвостручен. Има га 108 земаља, међу њима и Србија, али је и даље половина света незаштићена.

„Систем ране најаве и упозорења у Србији уведен 2011. године значајно је унапређен 2024. године увођењем СМ порука односно обавештења за грађане. Неопходнст овог система показују екстремне временске ситуације. Подсетићу вас, претходне године најтоплије лето у историји мерења са три пута више тропских дана у односу на просек. У јуну 2023. имали смо екстремне падавине које су условиле ванредну ситуацију у више од 40 локалних самоуправа", изјавио је Горан Михајловић, помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода.

Рана упозорења помажу да се предвиди и припреми за природну опасност пре него што она наступи.

Од кључног је значаја и систем смс хитних упозорења грађанима који је, од како је уведен у Србији пре седам месеци, активиран два пута.

„Ово се не односи само на метеоролошке појаве, већ и на појаве других опасности. То нам омогућава да велики број људи буде обавештен у веома кратком временском року, што значи да ће грађани сами, било потем те поруке, било путем традиционалних медија бити обавештени о догађају, моћи сами да предузму неке мере како би заштитили себе, не би довели себе у ризик, самим тим нама олакшали посао", рекао је Милан Коцић, начелник Оперативног центра Сектора за ванредне ситуације МУП-а.

На путевима у Србији требало би да заживи систем хитних упозорења на екстремно време.

„Упозорења на суперћелијске временске непогоде и друге екстремне ситуације биће доступна и дуж аутопутева Србије на таблама обавештења како би сви учесници у саобраћају били боље заштићени од опасног времена и онога што оно доноси за саобраћај", додао је Михајловић.

Свет је тек на пола пута до циља – рана упозорења са све. Зато су Уједињене нације одлучно зацртале да до краја 2027. тај систем стигне и у најудаљенији кутак планете.

За то време технолошки напредак и вештачка интелигенција даље ће усавршавати временску прогнозу чинећи свет сигурнијим.

Сваки динар инвестиран у систем раних упозорења уштеди десет пута више у избегнутим губицима.

Систем раног упозорења није само спречавање катастрофа, то је улагање у безбеднију будућност.