субота, 22.03.2025, 09:15 -> 22:22
Извор: РТС
Сат за планету Земљу
Гашењем светла, у пола девет на један сат, обележава се овогодишња глобална акција „Сат за планету Земљу“. Осамнаест година у тој акцији учествује више од 190 земаља међу којима и Србија. Циљ је штедња енергије и природних ресурса, међу којима је и вода чији се светски дан – данас обележава.
У глобалној акцији Сат за планету, широм света, установе, бројни објекти, разне институције и домаћинства, гасе светла на сат времена. То јесте симболично, али тих 60 минута свету значи много. Акција је један од начина утицаја на доносиоце одлука у важним корпорацијама и у свету политике, како би могли да усмере своје одлуке ка одрживом пословању и одрживом функционисању држава и великих корпорација.
Симболичним гашењем светла наравно – штедимо струју, али чувамо природне ресурсе.
Србија је део Акције, али ове године нема централне манифестације.
„Србија је део ове највеће наше глобалне кампање која заправо се бави подизањем свести о заштити природе. Ове године смо у светлу велике трагедије која се догодила на Новом Саду одлучили да не прослављамо то волшебно, али свакако то не значи да вечерас у 20.30 не треба на сат времена да искључимо сви своја светла”, рекла је за РТС Александра Угарковић из „Светске организације за природу у Србији".
Додаје да најновији Извештај на основу научних студија заправо показује да је у протеклих нешто више од 50 година око 73 одсто популације врста смањено у смислу бројности.
Светски дан вода: Упозорења о отапању пермафроста и промени океанских струјања
Све већи је број угрожених врста, док се највећи пад бележи у слатководним системима, што се посебно истиче на Међународни дан вода.
„На данашњи дан вода можемо то да нагласимо, и ми смо део тога јер обилујемо још увек великим количинама пијаће воде. Можда би требало да размислимо како се односимо према овом ресурсу. Оно што је новина у Извештају јесу критичне тачке на које указујемо, а то су отапање пермафроста и леденог покривача, промене струјања у Атлантском океану, велики ризици по коралне гребене и по шуме Амазона, који, иако нама делује да, не утичу на нас, врло утичу на нас, и на наш свакодневни живот какав познајемо и просто ми због тога морамо да га мењамо”, истиче Угарковићева.
Сведоци смо убрзаних климатских промена, угрожене су и шуме и водни потенцијал, али и биљни и животињски свет.
„Када су угрожене шуме, односно вода и земљиште, то је заправо њихово станиште, и онда ви аутоматски немате услове у стаништима какве треба да имате, нема довољно хране, нема довољно простора за кретање и размножавање, и онда ми последично угрожавамо све биљне и животињске врсте. Можда бисмо могли да посматрамо ствари из неког другог угла, тај други угао је рецимо људски, јер сваки нестанак биљне и животињске врсте утиче и на наш свакодневни живот, онакав какав познајемо, због тога што се тај савршени систем природе ремети и то се онда посредно одражава и на наш живот”, објаснила је.
Угарковићева истиче да има решења, и да је једно од њих усклађивање са новонасталим околностима које смо донекле и сами, као људска врста, произвели.
„Друго може бити да ми искористимо наш образовни, индустријски и технолошки развој сада у правцу развијања идеје одрживости. Када бисмо реформисали системе финансија, системе производње и употребе хране, системе одрживости природе, дакле ово што до сада радимо очигледно не даје резултате какве ми очекујемо, па бисмо могли то да реформишемо. И енергетске системе, дакле када бисмо искористили ту технологију коју сада тако убрзано развијамо, готово на свакодневном нивоу”, каже Александра Угарковић.
Додаје да се реформе односе најпре на „зелено пословање“.
„Мислим и на обновљиве изворе када причамо о енергетским системима, мислим и на зелено финансирање када говорим о финансирању уопште банака, кредита. Дакле, ако бисмо се фокусирали искључиво на зелено пословање, онда бисмо умањили улагање у оно што није одрживо и на тај начин негде заокружили. Иста је прича када говоримо о реформисању система исхране, дакле не морамо да у великој мери користимо природне ресурсе за производњу хране коју на крају бацимо, можемо то да урадимо и на неки други начин, да се понашамо одговорније, а рекла сам и системи очувања природе се морају променити јер ови постојећи не дају том брзином којој очекујемо резултате”, додаје Угарковићева.
„Светска организација за природу у Србији" предузима бројне акције и пројекте у нашој земљи које се између осталог односе на климатске промене и биодиверзитет. Угарковићева издваја и пројекат који се бави великим зверима на Старој планини, акцију заштите воде у Горњем Подунављу, и програме широм Србије које се баве оснаживањем локалних организација.
Коментари