Koliko je opasan otpad opasan za Srbiju

Koliko je opasan otpad opasan za Srbiju? Kako se tretira, a kako bi trebalo? Na poslednja dva pitanja odgovorilo je nekoliko bolničkih centara, tvrde da medicinski otpad pravilno tretiraju ali i da uvek može bolje.

„Ceo postupak uklanjanja medicinskog otpada ide u nekoliko faza: prikupljanja, sortiranje, razvdajanje, pakovanje, skladištenje, ukoliko ustanova to sama ne vrši, i na kraju, nakon transporta, sledi tretman medicinskog otpada koji se na našem Kliničkom centru vrši za infektivni materijal“, navodi dr Vladan Ćosić iz UKC u Nišu.

„Posle sterilizacije taj opasan otpad postaje neopasan i skladišti se u džakovima i kontejnerima i preuzima ga odgovarajuća firma koja vrši trajno skladištenje. Imamo četiri autoklava koji rade, ali su to stari autoklavi, 12,13 godina, uvek možete bolje, ali za to su nam potrebna odgovarajuća sredstva i odgovarajuće pomoći“, kaže Dr Ljiljana Jovanović iz UKC u Kragujevcu.

To potvrđuju i revizori – 35 odsto drobilica nije u upotrebi zbog zastarelosti, kvarova, preopterećenosti. Većina ustanova nema planove za upravljanje otpadom, izostaju i koordinacija i nadzor nadležnih.

Još veću štetu prave industrijski i komunalni otpadi koji su najveći zagađivači voda. EPS su revizori ponovo označili kao jednog od najvećih generatora industrijskih otpadnih voda u Srbiji.

„Fokus revizije je bio upravo na TENT-u A i B i nalaz njihov kaže da 70 odsto industrijskih otpadnig voda EPS-a su generisana u okviru ovih ogranaka“, navodi revizor Goran Čabarkapa.

Reviziju su bazirali na podacima Agencije za zaštitu životne sredine iz 2020. godine, kada je od ispuštenih 3,6 milijardi kubika industrijskih otpadnih voda, iz EPS-a stiglo više od 95 odsto. Ta kompanija tvrdi suprotno: „Sve analize ukazuju da rad TENT B ne utiče na kvalitet reke Save i da je kvalitet reke uzvodno i nizvodno od termoelektrane u dobrom ekološkom statusu“.

Posle Estonije, najviše opasnog otpada generiše se u Srbiji, čak 30 odsto. Otuda preporuka revizora i nadležnim ministarstvima i preduzećima da unaprede upravljanje otpadom uz bolju kontrolu.

„Nemamo u ovom trenutku infrastrukturu za opasan otpad, skladište, centar za tretman, Srbija posle 20 godina u ovom delu Evrope nema Centar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Ako pogledamo rast stranih, direktnih investicija, rast domaćih će biti ozbiljno zaustavljen ukoliko brzo ne rešimo pitanja skladištenja i tretmana opasnog, industrijskog otpada. Otpornost jedne ekonomije, na klimatske promene, na havarije koje dolaze od zemljotresa, od svih prirodnih nepogoda je takav da morate jačati otpornost infrastrukture“, naglasio je Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Od 2012. do 2020. godine na deponije je odloženo gotovo 150.000 tona opasnog otpada, odnosno petina njegove ukupne količine. Nešto manje od petine izvezeno je u inostranstvo, na dalju preradu.