Bašta znanja Instituta „Dr Josif Pančić“ baštini znanje već sedam i po decenija

Bilo je to daleke 1969 godine kada je Boža Milenović prvi put zakoračio u priču o lekovitom bilju. Danas, u kooperaciji sa Institutom „Dr Josif Pančić“ gaji mentu, kamilicu i slez na 25 hektara. Postiže rekorne prinose.

U Institutu „Dr Josif Pančić“ u Pančevu, prerađuje se kamilica. U svojoj kolekciji bilja Sreta Brkić neguje bilje na 45 hektara i kosi nesvakidašnje znanje već dve i po decenije. Tu su neven, hajdučka trava, miloduh i ehinecea, koja još uvek nema domaći naziv.

„Ehinecea se ne gaji dugo kod nas i ne potiče iz naših krajeva. Potiče iz Severne Amerike i poslednjih desetak godina se gaji kod nas. To je biljka koja se koristi za jačanje imuniteta i bila je jedno vreme jako polularna, puno se koristila i mnogo se pričalo o njoj“, kaže Sreta Brkić iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ u Pančevu.

Lincura, kičica, gorocvet, iđirod su zaštićene biljne vrste. Branje uve, žalfije, hajdučke trave ili majčine dušice ograničava Zavod za zaštitu prirode kvotama. Nema dovoljno plantažnog uzgoja lekovitog bilja. Zato je Institut prinuđen da uvozi sirovinu.

„Zbog problema manjka otkupljivača, neke biljne vrste koje se i nalaze kod nas u Srbiji, nema mogućnosti otkupa, odnosno, ne sakupljaju se. Negde oko 130 tona godišnje lekovitog biljami uvezemo“, dodaje Brkić.

Baštini se znanje u bašti znanja Instituta „Dr Josif Pančić“ skoro sedam i po decenija. Da bi pospešili domaću proizvodnju bilja u Institutu proizvode čak 30 vrsta domaćih semena.

„Godine 2020. dva i po miliona jedinica, 2021. negde oko tri miliona i pet stotina hiljada jedinica. Naravno, projekcija za ovu godinu je preko četiri miliona, koja će svakako biti realizovana. Dr Milan Lukić, Institut „Dr Josif Pančić" Pančevo

Znanja u baštama znanja su neprocenjiva. Zato se ne mere već čuvaju, dele i rasađuju jer se jedino tako buduće generacije nagrađuju.