Švedsko iskustvo – u zaštiti prirode moraju da učestvuju svi u društvu

Zabrinjavajuće je videti da svet ni posle 50 godina nije napravio dovoljan pomak ka zaštiti životne sredine i sprečavanju promene klime. Planeti je potrebna dekarbonizacija industrije i saobraćaja, čista energija uz korišćenje inovativnih tehnologija, ocenila je Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.

„Glavni ekološki izazovi u Srbiji su energetska neefikasnost i mala ulaganja u obnovljive izvore energije. Prioritet je rešavanje problema zagađenja vazduha i reka, zatim reciklaže otpada i očuvanja prirodnih resursa", rekla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP u Srbiji.

U pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom Srbija je otvorila Klaster 4 u okviru kojeg je i Poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama.

„Mi smo posvećeni održivom razvoju i zelenoj agendi, i sve ono što ćemo raditi u narednom periodu da ispunimo ciljeve jeste i zakonodavno dalje usaglašavenje sa zakonima EU", kaže  Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

„Životna sredina mora postati deo svih drugih politika u državi i tek onda se može na njoj raditi na pravi način. Ulaganje u životnu sredinu nikako ne treba da shvatimo kao trošak nego kao investiciju", naglasila je Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica za Agendu 2030, predsednice Vlade.

Švedska je u poslednje dve decenije Srbiji donirala 300 miliona evra za zaštitu životne sredine.

„Svi delovi društva moraju da učestvuju u zaštiti životne sredine - vlada, opštine, civilno društvo, akademija, poslovni sektor, a posebno omladina, da bi proces bio uspešan. To je naše švedsko iskustvo", izjavila je Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji.

Nacionalne konsultacije će biti nastavljene i baviće se vezom životne sredine i javnog zdravlja i ulogom mladih u zaštiti životne sredine.