Srbija je povećala ambicije za smanjenje klimatskih promena, ali zakoni kasne

Srbija je povećala klimatske ambicije. Umesto plana o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu, sa Konferencije o klimi u Parizu 2015, prošle godine u Glazgovu iznet je plan za smanjenje emisija za 33 odsto.

Da bi se to dostiglo, osim korišćenja obnovljivih izvora energije, predviđa se veća kontrola idustrije i sistem naplate prekomernih emisija koji već postoji u Evropi. Zakon o klimatskim promenama bi trebalo da uspostavi obaveze za industriju i sistem za ograničenje emisije izdavanjem dozvola za njeno emitovanje.

„Mi u ovom trenutku to u našem pravnom okviru nemamo. A to je temelj sistema trgovine emisijama. Dakle, da operateri dobiju dozvole za određenu količinu emisija. Da se te emisije prate, i da u odnosu na to utvrđuje iznos koji će operateri plaćati za emisije. Sa procesom usvajanja zakona se kasnilo. Privreda je mogla da se upozna, da se pripremi“, navodi Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI.

Operateri u Evropskoj uniji plaćaju za svaku emitovanu tonu ugljen-dioksida, a taj novac se ulaže u borbu protiv klimatskih promena.

„Pošto smo sačekali sa zakonom do 2021. Pošto 2022. i dalje nemamo sprovođenje zakona. Pri svemu tome mi nemamo u zakonu nikakvu ekvivalentnu meru koja je adekvatna sistemu trgovanja emisijama, odnosno koja vodi tom smanjenju emisija. Tako naše firme od sledeće godine, od 2023, imaju obavezu izveštavanja prema Evropskoj uniji, a od 2026. će plaćati takse i biti apsolutno nekonkurentni na tržištu ako nešto ne urade“, napominje Danijela Božanić, ekspert UN za klimatske promene.

„Problem sa stanovišta lokalne samouprave jeste što još uvek određeni i strateški dokumenti, ali podzakonski akti, koji treba da proizađu iz zakona, nisu još uvek doneti tako da jedinice lokalne samouprave još uvek svoje politike ne mogu, da kažem, nemaju jasne odrednice koji su to ciljevi koji treba u svoje javne politike da uvode“, ističe Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj i životnu sredinu SKGO.

Naš region je posebno pogođen klimatskim promenama koje već negativno utiču na ekosisteme, zdravlje ljudi je ugroženo, prirodne katastrofe su sve češće. Poplave i suše su od 2000. godine u Srbiji prouzrokovale štetu od sedam milijardi evra.