Nilski konji Pabla Eskobara postali ekološka tempirana bomba

Jedan od najozloglašenijih kriminalaca svih vremena, osnivač zloglasnog narko kartela Medelin osamdesetih godina, odgovoran za otmice, bombaške napade i brojna ubistva, u jednom trenutku je, kako se smatralo, bio najbogatiji čovek na svetu.

Međutim kralj kokaina je odgovoran i za nešto što naučnici nazivaju ekološkom tempiranom bombom.

Nekolicina nilskih konja koje je Eskobar uvezao za svoj privatni zoološki vrt pre više decenija su se toliko namnožili i, prema tvrdnjama naučnika, sada se polako šire jednim od glavnih plovnih puteva u zemlji – rekom Magdalenom.

Prošlog meseca u studiji objavljenoj u časopisu Biological Conservation, navodi se da bi odstrel životinja bio jedini način da se ublaži njihov negativan uticaj na životnu sredinu.

„Naravno da nam je žao ovih životinja, ali kao naučnici moramo biti otvoreni“, napominje u izjavi za Bi-Bi-Si Natali Kastelblanko, biolog i jedan od autora studije. „Nilski konji su invazivna vrsta u Kolumbiji i ako sada ne ubijemo deo njihove populacije, situacija bi mogla da se otme kontroli za samo 10 ili 20 godina“.

Umnožavanje populacije takozvanih „kokainskih nilskih konja“ započelo je još 1993. godine pošto je ubijen Pablo Eskobar i zaposednuto njegovo luksuzno imanje Hacijenda Napoles, oko 250 kilometara severozapadno od glavnog grada Bogote.

Životinje koje su tamo pronađene prevezene su u zoološke vrtove širom zemlje, ali ne i nilski konji. „Pošto je njihov transport bio zahtevan, vlasti su ih jednostavno ostavile tamo, verovatno misleći da uginuti“, pretpostavlja Kastelblanova.

Ali umesto toga, oni su se namnožili.

Evolucijska prilika

Tokom godina naučnici su pokušali da izračunaju koliko nilskih konja živi u kolumbijskim plovnim putevima, a procene se kreću od 80 do 120 životinja. „To je najveće stado nilskih konja izvan Afrike, koja je njihova postojbina“, navodi veterinar Karlos Valderama, angažovan na zaštiti prirode.

Predviđa se i da će se broj životinja samo uvećavati. Natali Kastelblanko i njene kolege kažu da će populacija do 2034. godine dostići brojku od preko 1.400 primeraka ukoliko ne bude odstrela, a svi oni nastali su od grupe koju je Eskobar nabavio – jednog mužjaka i tri ženke.

Prema idealnom scenariju objavljenom u ovoj studiji, trebalo bi svake godine ubiti ili kastrirati 30 životinja kako bi se ovaj proces zaustavio.

Kastelblanko objašnjava da su „kokainski nilski konji“ iskoristili evolucijsku priliku. U Južnoj Americi oni nemaju prirodnog neprijatelja, što znači da se mnogo lakše razmožavaju.

Pogoduju im i vremenski uslovi jer predeli koje oni nastanjuju u Africi delom kontroliše suša, koje u Kolumbiji nema. Tako da s obzirom na to da su uslovi u novom južnoameričkom domu idealni za nilske konje, studija je pokazala da su zbog toga počeli i da ranije polno sazrevaju.

Naučnici koji proučavaju uticaj nilskih konja na okolinu veruju da će lokalni ekosistem pretrpeti štete na više načina: od proterivanja autohtonih vrsta kojima preti izumiranje, poput morske krave, do promene hemijskog sastava plovnih puteva, što bi moglo da ugrozi i ribarstvo, mada ima studija koje navode da bi nilski konji mogli i da pomognu očuvanju okoline.

„Nilski konji se šire po najvećem kolumbijskom slivu reka od kojih živi hiljade ljudi“, napominje biolog. „Primećeni su čak i 370 kilometara dalje do Hacijende Napoles“, dodaje Kastelblankova.

Kao u Parku iz doba Jure

Ovo nije prva grupa naučnika koja smatra da nilske konje treba odstreliti. Međutim, neki se stručnjaci protive ovoj ideji. Enrike Ordonez, biolog sa kolumbijskog Nacionalnog univerziteta, smatra da „kokainski nilski konji“ pružaju nadu u očuvanje globalnog broja nilskih konja koji su u Africi ugrožena vrsta po procenama pojedinih međunarodnih organizacija za zaštitu prirode.

Sterilizacija bi bilao mnogo bolji način za kontrolu brojnosti ove populacije, rekao je Ordonez za Si-En-En.

Ali to nije nimalo jednostavno, a ni jeftino, o čemu svedoči Karlos Valderama koji je 2009. godine kastrirao jednog „kokainskog nilskog konja“ u sklopu eksperimenta za proučavanje različitih rešenja da se zaustavi rast njihove brojnosti.

„Radi se o životinji koja može težiti i pet tona i biti vrlo agresivna“, naglašava Valderama. „Mada smo životinju sedirali, za malo nam se dogodilo da se prevrne dizalica. Izgledalo je kao da smo imali dinosaurusa u filmu Park iz doba Jure“.

Veterinar dodaje i da je glavna pouka eksperimenta bila da samo sterilizacija nije dovoljna, posebno uzimajući u obzir da jedna košta oko 50.000 dolara. Vladina službena statistika pokazuje da su samo četiri životinje podvrgnute sterilizaciji između 2011. i 2019. godine.

„Mnogi od ovih nilskih konja žive u divljini. Jednostavno je nemoguće doći do svih njih, a oni će u međuvremenu nastaviti da se razmnožavaju, kaže Valderama.

Kako su nilski konji postali izvor sukoba

Dakle, šta sprečava vlasti da preduzmu ove preporučene drastične mere? Odgovor je kratak: javno mnjenje. Pošto su kolumbijski mediji izvestili o ovoj studiji, Natali Kastelblanko je zasuta bujicom uvreda, čak i pretnjama smrću.

„Neki ljudi u Kolumbiji se mnogo ljute kada se povede razgovor o nilskim konjima“, kaže ona. „Imaju mnogo više razumevanja kada se govori o drugim invazivnim vrstama, na primer biljkama ili manjim životinjama, nego o ovako krupnom sisaru koji je mnogima simpatičan“.

Nilski konji uopšte nisu miroljubive životinje i često se nalaze na listi životinja koje su prouzrokovale najveći broj smrtnih slučajeva. Bi-Bi-Si je još 2016. godine izveštavao da u njihovim napadima godišnje u Africi strada najmanje 500 ljudi.

U Kolumbiji nije bilo smrtnih slučajeva, ali prošlog maja su lokalni mediji izveštavali kako je nilski konj teško povredio jednog poljoprivrednika u mestu nedaleko od Eskobarovog nekadašnjeg imanja.

I pored toga, došlo je do masovnog negodovanja u javnosti kada su vojnici ubili nilskog konja Pepea 2009. godine, pošto je proglašen za pretnju lokalnoj zajednici.

David Ečeverija, biolog koji radi za kolumbijsku agenciju za zaštitu prirode priznaje da javno mnjenje koči sve napore koje vlada pokušava da preduzme. Za Bi-Bi-Si je reako da se o odstrelu raspravljalo, ali da do njega verovatno neće doći.

„To je tema koja dovodi do velikih sukoba, zato ćemo morati da nastavimo da tražimo drugačija rešenja“, priznaje Ečeverija.