Da li su potrebni dodatni porezi za ljude koji prečesto putuju avionom

Aviokompanije su proizvele milijardu tona ugljen dioksida i profitirale 100 milijardi dolara neplativši klimatsku štetu koju su prouzrokovale, procenili su istraživači. 

Analizom se prikupljaju podaci kako bi se dobila jasnija globalna slika o uticaju aviona na klimatske promene.

Samo 11 odsto svetske populacije letelo je 2018. godine, a četiri odsto je letelo u inostranstvo.

Stanovnici SAD koji lete, imaju ubedljivo najveći „ekološki otisak" kada je reč o emitovanju ugljen dioksida među razvijenim zemljama.

Količina štetnih gasova koje emituju avioni u SAD, deset puta je veća od deset najrazvijenijih država sveta zajedno, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Nemačku i Australiju, izveštava se u Studiji.

Istraživači navode da je studija pokazala da je „elitna grupa" koja uživa u čestim letovima imala veliki uticaj na klimatsku krizu koja je pogodila ceo svet.

Rekli su da bi pad broja putnika od 50 odsto u 2020. godini tokom pandemije koronavirusa trebalo da bude prilika da se vazduhoplovna industrija „učini pravednijom i održivijom".

Broj letova u 2020. godini opao je, za sada, za polovinu, ali očekuje se povratak na prethodne nivoe do 2024. godine.

„Bogati su imali previše slobode da planetu dizajniraju u skladu sa svojim željama. Krizu bi trebalo da shvatimo kao priliku da umanjimo loš uticaj vazdušnog transporta", rekao je Stefan Gosling sa univerziteta Lineus u Švedskoj.

Den Raderford iz „Međunarodnog saveta za čisti transport" rekao je da je ova nova analiza pokrenula pitanje jednakosti.

„Blagodeti vazduhoplovstva nejednako se uživaju širom sveta i postoji jasan rizik da specijalni tretman koji uživaju avio-kompanije samo štiti ekonomske interese bogatih", izjavio je Raderford.

Subvencija za bogate 

Istraživanje, objavljeno u časopisu Global Environmental Change otkrilo je da veliki udeo ljudi u svakoj zemlji uopšte nije leteo svake godine: 53 odsto u SAD, 65 odsto u Nemačkoj i 66 odsto na Tajvanu.

U Velikoj Britaniji odvojeni podaci pokazuju da 48 odsto ljudi nije letelo u inostranstvo u 2018. godini.

Analiza je pokazala da je posle SAD, najveći avio-zagađivač Kina.

Podaci su takođe pokazali veliki rast međunarodnih letova od 1990. godine do 2017.

Istraživači su procenili troškove klimatske štete uzrokovane emisijama vazduhoplovstva na 100 milijardi dolara u 2018. godini. 

Odsustvo plaćanja za pokrivanje ove štete „predstavlja glavnu subvenciju najbogatijim", rekli su istraživači.

Specijalni nameti za često letenje jedan je od predloga za smanjenje njihovog broja. Neko će morati da plati za dekarbonizaciju, zašto to ne bi bili oni koji prečesto putuju avionom", pitao je Raderford.

„Možda je produktivniji način tražiti od aviokompanija da povećaju udeo mešavine sintetičkih goriva sa niskim sadržajem ugljenika, koje bi bilo čisto 100 odsto do 2050. godine" rekao je Gosling.

Međutim, iz Službe za odnose s javnošću Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj, koja zastupa svetske aviokompanije, saopštili su da je „priča o elitizmu možda imala neke temelje tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka".

„Danas je putovanje avionom neophodno za milione ljudi. Avio-industrija platila je 94 milijarde dolara direktnih poreza, poput poreza na dobit u 2019. godini, i 42 milijarde dolara indirektnih poreza poput PDV-a. I dalje ostajemo posvećeni našim ekološkim ciljevima. Ove godine, dok traje velika kriza, aviokompanije su se složile da istraže načine kako da pređemo na neto nultu emisiju štetnih gasova do 2060.", navodi se u saopštenju.