Predstavljeni „zeleni projekti” - za radna mesta i čistiju okolinu

Izvršna direktorka Naleda Violeta Jovanović kaže da su projektni ciljevi organizacije usklađeni s prioritetima navedenim u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2020. 

Izveštaj ukazuje na potrebu da se uspostavi stabilan izvor finansiranja za zaštitu životne sredine, povećanje stope odvajanja i reciklaže i bolje upravljanje otpadnim vodama.

„Trenutno se iz budžeta za životnu sredinu izdvaja 0,5 posto BDP-a. Da bismo ispunili prioritete Evropske unije, preduslov je da se povećaju izdvajanja na više od jedan posto BDP-a odnosno za oko 500 miliona evra godišnje. Lokalne samouprave imaju u tome važnu ulogu, jer u proseku između 35 i 60 odsto novca iz nacionalnog budžeta se prebacuje njima na upravljanje, pre svega za ulaganje u komunalnu infrastrukturu", navela je Jovanovićeva.

Naledov Savez za zaštitu životne sredine, s ciljem unapređenja sistema finansiranja, trenutno radi analizu o oporezivanju u toj oblasti, a ideja je, prema rečima Jovanovićeve, da se dosledno primeni princip „zagađivač plaća“, čime bi se, dodaje, industrija podstakla da smanji zagađenje.

U Srbiji se, inače, godišnje „proizvede" 12 miliona tona otpada, od kojih se čak 10 miliona ni na koji način ne tretira i zagađuje životnu sredinu.

Ukoliko bi se, pre svega otpad od hrane, ambalaže, elektronskog i električnog otpada, primenom modela cirkularne ekonomije ponovo upotrebljavao u proizvodnji, to bi moglo da otvori do 30.000 novih radnih mesta.

To su pokazale procene efekata uvođenja tog sistema, navedene u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)" koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Donacije uz podršku privrede 

Plan je i da se u narednih nekoliko godina poveća stopa reciklaže za 20 procenata u okviru projekta „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji".

U Srbiji se sakupi između 80 i 100 tona ovakvog otpada godišnje, i zato je potrebno unaprediti zakonski okvir kako bi se regulisali njegovi tokovi.

Napredak je moguć i u delu prikupljanja i reciklaže staklene ambalaže, s obzirom na to da svaki građanin godišnje napravi više od 50 kilograma ambalažnog otpada, a značajan procenat od toga je stakleni otpad za koji nema kapaciteta za potpunu preradu.

Kako bi se uspostavio održivi sistem, kroz projekat se donira 300.000 evra za prvih 600 kontejnera u Nišu i Somboru, koji su deo neophodne infrastrukture za pravilno upravljanje staklenim ambalažnim otpadom.

Donacija je deo regionalnog projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji sprovode NALED, Sekopak, Apatinska pivara i GIZ u okviru Develop programa, a u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.