„Vetar u leđa“ i „Sunce u oku“, obnovljivi izvori energije kao višekratna isplativa investicija

Sve izraženije zagađenje životne sredine, promena klime, porast cene fosilnih goriva i predviđanja o njihovom nestanku u bliskoj budućnosti, okreću napore tehnologije ka konceptu energetske efikasnosti, održivog razvoja i održivih izvora energije. 

Srbija raspolaže obnovljivim izvorima energije Sunca, vode, vetra, geotermalne energije i biomase, a zelena energija je električna energija koja je proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora.

Dubravka Negre, direktorka Evropske investiocione banke za Zapadni Balkan, kaže za Portal RTS-a, da je podrška korišćenju obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost prioritet, kojim „smo se obavezali u Evropskoj uniji, kako bi Stari kontinent do 2050. postao čistiji i dekarbonizovan. 

„Što se Srbije tiče, planiramo da podržimo gasnu interkonekciju između Srbije i Bugarske, što je važan projekat za sigurnost snabdevanja električnom energijom, ne samo Srbije, nego i centralne Evrope", rekla je Negre.

Negre dodaje da je podrška obezbeđena i za manje projekte, uz saradnju sa komercijalnim bankama, kada je reč o korišćenju biomase, solarnim elektranama, malim hidroelekrtanama koje su ekološki održive...

Govoreći o finansijskim aranžmanima sa Srbijom, Negre navodi da su neki već opredeljeni, da bi se realizovali projekti koji uključuju prečišćavanje vode, snabdevanje kvalitetnijom vodom, zamenu azbestnih cevi...

„Opredeljeno je 50 miliona evra da bi se dovela bolja i čistija voda u preko 25 opština u Srbiji. Od tih 50 miliona, 10 miliona je bespovratno. Trideset i pet miliona smo potpisali sa Gradom Beogradom, za izgradnju kanalizacione mreže i prečišćavanje vode", objasnila je Negre govoreći o fabrici za prečišćavanje vode na Paliluli.

Kada je reč o planovima u sferi zaštite životne sredine na nivou republike, Negre smatra da će ih biti dosta.

„Imajući u vidu obaveze iz Poglavlja 27, mi smo apsolutno spremni da ih podržimo. Naravno, projekti se prvo moraju spremiti, mi tu pomažemo i tehnički ali i kroz bespovratna sredstva koja su u prvoj pripremnoj fazi neophodna", rekla je Dubravka Negre.

Primer je, kako navodi, investicija vredna 60 miliona evra - fabrika za prečišćavanje vode u Novom Sadu, gde je pomoć. Pored grantova, i tehničke prirode tokom priprema projekta.

„Zelena" ali nije srpska

Velimir Gavrilović, direktor kompanije „Energia gas end pauer", koja je i organizator konferencije, kaže da su na događaj bili pozvani i predstavnici banaka upravo zato da bi se stimulisali za saradnju u finansiranju projekata koji podrazumevaju primenu obnovljivih izvora energije.

U Srbiji se oko 70 odsto električne energije dobija u termoelektranama, koje su među najvećim zagađivačima tvrdi Gavrilović. Kompanija na čijem je čelu u Srbiji snabdeva strujom oko pet odsto privrednih subjekata. 

„Želim da budemo u mogućnosti da velikim proizvođačima iz obnovljivih izvora, a tu mislim na vetrogeneratore, solarne elektrane, da ponudimo više cene otkupa, što je za njih ključno i što im omogućava da ulaze u projekte sa dužim horizontima", kaže za Portal RTS-a Gavrilović.

Ipak, važno je koliko je te energije stvoreno na „zeleni način".

„Od prvog dana 2020. godine, svaki kilovat struje koju isporučimo potiče iz obnovljivih izvora energije o čemu naša kompanija ima sertifikat", rekao je Gavrilović.

Energija se isporučuje domaćim kupcima, i jeste „zelena", ali nije nastala u Srbiji, što je još jedan od problema.

„Na žalost, najveći deo te struje koju mi povlačimo iz obnovljivih izvora i plasiramo na tržište Srbije ne potiče iz Srbije, upravo iz razloga što je ovde na niskom nivou još uvek, investiranje u obnovljive izvore energije", objasnio je Gavrilović, dodajući da su među problemima još i „nelojalna konkurencija, netransparentnost cena, kao i inertnost birokratije u oblasti energetike".

Na konferenciji su prisustvovali, između ostalih, Janez Kopač, direktor Sekretarijata Evropske zajednice, Željko Dolecek, sekretar Asocijacije proizvođača električne energije iz obnovljivih resursa u BiH i dr Aleksandar Janjić.