Već četiri decenije radno mesto su mu livade i šumska prostranstva

Obišao je teren pre početka vegetacije. Zna gde koja biljka najbolje uspeva, gde joj je prirodno stanište. Sakuplja koren, list, cvet ili plod kraj Vlasinskog jezera, ali i na ostalim područjima na jugu Srbije.

„Pogledam da je moja biljčica, evo ova zlatnica, procvetala, i da je normalno procvetala, da je spremna za branje. Kad ja krenem da je berem, tad sam najsrećniji. Najsrećniji i najponosniji što ću ja tu biljku lepo da uberem, da osušim, i da je isporučim nekom kome je potrebna“, navodi Stojan Mitić.

I mlađi članovi porodice žele da uče. Čas počinje na livadi, a najvažnija lekcija je očuvanje staništa biljke.

„Nikad ne treba ubirati kompletnu biljku. Što više seći i ostavljati 50 odsto biljčice sa strane da bi se one obnovile za sledeću godinu. Prvenstveno prepoznavanje lekovitog bilja. To ne može da radi svako. Ima sličnih biljaka, jedna je otrovna, jedna, u stvari, jako lekovita“, napominje Stojanova bratanica, Aleksandra Stanković.

Nakon berbe sledi razvrstavanje, sušenje na suncu ili u sušari, u zavisnosti od vrste i dela biljke. A Stojan Mitić zna više od 1.400 biljaka.

„Sušenje se odvija na promaji, isključivo na promaji i dnevnoj temepraturi. Biljka koja se suši mora da ostane zelena u svakom pogledu. Ona ne sme da promeni boju, ni u cvetu, ni u stablu. Znači, ona mora da ostane kakva je u prirodi, takva mora da ostane i posle sušenja“, naglašava Mitić.

U skupljanju lekovitog bilja učestvuje i unuk Darko, koji je zavoleo ovaj posao jer je u njega uključena cela porodica. Njegov zadatak je da čisti i sređuje ubrane biljke.

Na području oko Vlasinskog jezera i na plovećim ostrvima rastu i zaštićene biljne vrste, i one specifične za to područje, poput čage, maljave breze, gorke deteline, rosulje.