Pandemija je "osvežila" prirodu, kako zadržati pozitivne efekte

Kada nema ljudi, priroda ima manje problema. Evropske zemlje članice Ujedinjenih nacija su nedavno napravile radnu grupu koja će razmatrati kako da mobilnost nakon pandemije postane ekološki prihvatljivija, zdravija i održiva. U tom smislu bicikl kao način prevoza, može imati bitnu ulogu.

„Uticaj pandemije na životnu sredinu je bio veoma snažan, imamo manju zagađenost vazduha i vode, i smanjenu emisiju ugljendioksida, manje saobraćaja. Biodiverzitet životinja smo mogli mnogo bolje da vidimo. Ljudi su odjednom shvatili koliko je priroda lepa i korisna. U nekim zemljama, neki ljudi do sada nisu videli svoje gradove bez smoga", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Dodala je da nam naučnici govore da koronavirus može da se prenese sa životinja na ljude, i da se to dešava zato što su, kako je rekla, ekosistemi, odnosno priroda, pod prekomernom eksploatacijom, i ljudi imaju veći pristup divljim životinjama, što je dovelo do problema kojih će, tvrdi, u budućnosti biti još više.

„Zato moramo da razmislimo o tome kako da promenimo svoj odnos prema prirodi a to podrazumeva promenu načina proizvodnje hrane, prevoz, gradnju domova, infrastrukturu... Sada je pravo vreme za to. Tehnologija je spremna kao i ljudi, hajde da zajedno to sada promenimo" pozvala je Žakob koja, kako kaže, svakog dana ide biciklom na posao.

„Mislim da bi veći broj ljudi to radio da je bezbednije. Mnogi misle da je vožnja bicikla komplikovana, Beograd jeste malo brdovit ali to nije strašno. Postoje i druge opcije kao što su tramvaji koje Beograd već ima, a  tramvajska mreža bi mogla i da se unapredi. Evropska unija i Ujedinjene nacije istražuju nove mogućnosti u tom pogledu a u nekim gradovima su neke saobraćajne, već postojeće trake opredeljene samo za bicikle", ispričala je Fransoaz.

Beograd kao Brisel 

„Broj biciklista se kod nas povećao. Sad je pravi momenat da se napravi promena. Na potezu je grad. U nekim ulicama kao što su Kralja Milana, Crnogorska, Venizelisova, mogu da se iscrtaju biciklističke trake. Takođe, možemo da promenimo Zakon o bezbednosti u saobraćaju, tako da biciklisti mogu da se kreću dvosmerno, da budu bezbedniji. Mi pokušavamo da se sa Upravom za saobraćajne policije, Agencijom za bezbednost saobraćaja, sa predstavnicima Grada Beograda dogovorimo o tim izmenama, i da se dobiju biciklističke ulice, da imaju prednost... Do 20 odsto ljudi u ovom gradu bi moglo da se kreće biciklom ulicama", rekao je Zoran Bukvić iz Udruženja "Ulice za bicikliste", i dodao da bi uz manje zagađenja i više mesta za parkove, pešačenje i zelenila, tako svim građanima bio dostupniji kvalitetniji život.

Fransoaz i Zoran su se složili da se Beograd ne može porediti sa Amsterdamom u kojem je biciklistički saobraćaj zastupljen u velikom procentu, ali su za primer koji treba slediti naveli Brisel. Fransoaz je navela da je živela u Briselu, koji je, kako kaže, još brdovitiji od Beograda, ali i da je s tim u vezi sve popularniji električni bicikl.

Izazov za političare 

Beograd jeste prilično brdovit, pa biciklistima nije lako, ali gradovi u Vojvodini imaju veliki potencijal da bicikli postanu ozbiljna prevozna sredstva. 

„Čim su u Briselu proširili biciklističke trake, one su odmah bile pune. Ne moramo mnogo raditi na promeni mentaliteta ljudi. Oni žele bezbednost, prostor i spremni su da to prihvate", uverena je Fransoaz.

„Električni bicikl ili trotinet su odlična stvar ali je bolje da forsiramo klasični bicikl jer on rasterećuje zdravstveni sistem i ljudi koji koriste bicikl su zdraviji, pa bi električna vozila, po mom mišljenju, bila drugi izbor", kaže Bukvić.

„Važno je i da politički predstavnici daju primer i ja bih ovom prilikom izazvala gradonačelnika Beograda i zamolila ga da jednom nedeljno odlazi na posao biciklom. To bi bilo sjajno ako bi neko takav dao primer", rekla je Francoaz.

Dodala je, povodom obeležavanja Dana zaštite životne sredine koji se obeležava petog juna svake godine, da malim promenama u navikama, svi mogu svi da doprinesu zdravijem okruženju.

Kada je reč o velikim projektima, navela je da je prilikom planiranja u infrastrukturi, pri gradnji puteva i u poljoprivredi, važno uzeti u obzir okruženje, kako se ekosistemi ne bi segmentirali i da se ne bi poremetili putevi kretanja divljih životinja i njihova staništa.

„Važno je da podignemo svest među ljudima i da shvatimo da svi mi kao pojedinci možemo da doprinesemo. Svako može da se zapita - Šta ja danas mogu da učinim za prirodu?", zaključila je Fransoaz Žakob.