Genije koji je promenio svet - Nikola Tesla, njegov rođendan je Dan nauke

"Spava veoma malo i sve vreme provodi u učenju"- tako su profesori u Gracu, zabrinuti za njegovo zdravlje pisali Teslinim roditeljima. Ipak, studije nije napustio zbog lošeg zdravlja već zato što nije imao novca za školovanje. Bio je stvaralac, vizionar, čudesan čovek koji nije želeo da troši vreme ni na šta drugo osim na nauku. Njegov jedini porok je njegova ogromna velikodušnost", tako je o Tesli pisao američki novinar, Teslin savremenik.

„Taj čovek kojeg neupućeni često nazivaju zaludnim sanjarem dobio je više od milion dolara od svojih izuma i istom brzinom ih potrosio na nove izume. Međutim, Tesla je idealista najvišeg reda, a takvim ljudima, novac malo znači" istakao je Igor Anđelić.

Jedan je od onih koji se retko rađaju. Nikola Tesla bio je otac radio-tehnike, radara, bežičnog prenosa energije i bežične telegrafije, praotac robota... Mnoga njegova otkrića pripisivana su drugima.

„Itekako smo svesni danas da uloga Tesle danas i njegova istraživanja u zdravlju znače sve više i više i mislim da ima još neotkrivenih stvari u Teslinim radovima za koje ćemo tek kasnije kroz neki budući period biti svensni šta je u ono vreme hteo da nam kaže", istakao je dr Predrag Dugalić, načelnik gastroenterologije u Zemunskoj bolnici.

Autor je više od 700 patenata, a bio je i ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Njegova bogata naučna i lična zaostavština, iz Njujorka je preneta u Beograd.

„Sava Kosanović je ostavštinu svog ujaka koju je nasledio ostavio državi i od te ostavštine je napravljen muzej. Ona je u jesen 1952. stigla brodom „Srbija" do Rijeke, a onda vozom  do Elektrotehničkog fakulteta. U jesen 1952. godine zgrada u Krunskoj ulici dodeljena je muzeju Nikole Tesle",rekla je kustos muzeja Milica Kesler.

Iako nije diplomirao, za života je stekao doktorate na mnogim svetskim univerzitetima i proglašen je za člana nekoliko najslavnijih akademija nauka.

„Srce muzeja je zapravo ostavština a to su pisani tekstovi koji su Teslini proračuni, Teslini patenti. Čuvamo 56 diploma raznih prestižnih univerziteta kako u Americi, tako i u Evropi. Ono što je poznata stvar to je da Nikola Tesla nije imao oficijalno obrazovanje doktora nauka, međutim on ima veliki broj počasnih doktorata. Prosto univerziteti u svetu, dakle i američki i evropski su imali potrebu da mu se na neki način zahvale za izume koje je smislio i napravio i olakšao čovečanstvu život", napomenula je kustos muzeja Milica Kesler.

U Beogradu je boravio jednom, 1892.godine. Upućeni kažu da nije imao ni vremena ni novca. Nauka i novi eksperimenti imali su prioritet. Ni slikaru Paji Jovanoviću, tokom njegovog boravka u Njujorku, nije imao vremena da pozira. "Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori, ko tako ne čini mora propasti", govorio je Tesla.