Dobitnik „srpskog Nobela za fiziku“ za 2021. godinu Stevan Nađ-Perge

Doktor Stevan Nađ-Perge je završio Matematičku gimnaziju u Beogradu, a osnovne i master studije teorijske fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom školovanja osvajao je brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Doktorirao je na Tehničkom fakultetu u Delftu gde se bavio fizikom kvantnih tačaka u poluprovodničkim nanožicama. Nakon doktorata dobio je stipendiju za postdoktorsko usavršavanje na Univerzitetu u Prinstonu i Tehničkom univerzitetu u Delftu i u tom periodu postigao značajne rezultate u istraživanju topoloških Majorana stanja.

Kako objašnjava u uključenju u Jutarnji program, grafen je sam po sebi izuzetan materijal koji je dvodimenzionalan, debljine jednog atoma ugljenika.

„Poslednjih nekoliko godina mi smo izučavali takozvani, zarotirani dvosloj grafena. Da se dva sloja grafena postave jedan na drugi, uz neku malu rotaciju. Kada je taj ugao rotacije oko jednog stepena, ovaj dvosloj može postati superprovodan, to jest, provodi struju bez gubitka energije“, objašnjava dr Nađ-Perge.

Kako dodaje, ovo je bilo senzacionalno otkriće jer grafen sam po sebi nije superprovodan i to otkriće je dalo novu šansu naučnicima da istraže fenomen superprovodnosti i iskonstruišu neke nove materijale.

„Mi smo bili jedna od prvih grupa koja je iskoristila mikroskop na bazi tunelovanja elektrona, da uslikamo strukturu tog dvosloja i istražimo neke njegove osobine“, ističe fizičar.

Što se tiče primena, još uvek je rano reći koliko će ovaj materijal biti zaista koristan, ali postoji veliki potencijal da će se istraživanjima uspeti da se iskonstruišu novi materijali koji će biti još bolji superprovodnici u budućnosti.

„Sa neke praktičnije strane, materijal se može iskoristiti za neke precizne detektore malih količina svetlosti ili toplog zračenja, jer je izuzetno tanak, ima mali toplotni kapacitet, što znači da ga je lako zagrejati i registrovati male promene temperature“, objašnjava profesor.

Prvi naučni koraci u timu Instituta za fiziku

Inače, profesor Nađ-Perge se još kao srednjoškolac pridružio jednom timu sa Instituta za fiziku Istraživačke stanice Petnica, na kome su modelovali nastanak planeta primenom nekih jednostavnih modela, koji su radili iznenađujuće dobro, i uspeli da predvide raspored masa planeta koji bi nastali u blizini zvezda. To su praktično bili njegovi prvi koraci u istraživačkom radu.

Na dodeli priznanja dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, istakao je da: „Kako bi se postigli veliki rezultati, potrebna je saradnja institutcija u matici i dijaspori“.

„Mogu reći da sam neizmerno zahvalan institucijama Srbije koje su mi omogućile da napravim prve naučne korake i dali mi neko dobro osnovno obrazovanje u oblasti fizike“, naglašava nagrađeni fizičar.

Stevan Nađ-Perge je takođe dobitnik nagrade Američke nacionalne naučne fondacije, Fondacije Alfred Sloan i Fondacije Kavli instituta za nanonauke i Vitli familije. Njegovi radovi su objavljivani u prestižnim naučnim časopisima i postigli su visoku citiranost.

Po tradiciji, dobitnik nagrade „Marko Jarić“ održaće popularno predavanje u Rektoratu Univerziteta u Beogradu i na Institutu za fiziku. Profesor Stevan Nađ-Perge se nada da će u septembru biti u mogućnosti da održi ovo predavanje.