Srednjoškolci će se uključiti u lov na superbakterije – minijaturne vodočuvare

Superbakterije je termin koji se koristi za loše bakterije koje su stekle rezistenciju na gotovo sve poznate antibiotike i one zadaju velike muke lekarima u lečenju pacijenata, objašnjava gošća Jutarnjeg programa, Tamara Babić, molekularni biolog.

„Međutim, ima superbakterija koje imaju supermoć da faktički jedu deterdžent, a na taj način ga otklanjaju iz otpadnih voda i prečišćavaju vodu na taj način. To je naročito značajno jer današnja tehnologija prerade otpadnih voda ne podrazumeva otklanjanje deterdženata“, dodaje Babićeva.

Deterdženti kada dospeju u vodu utiču na ekosistem i utiču na zdravlje riba koje mi posle jedemo, i utiču na naš endokrini sistem. Zato bi te superbakterije trebalo da obezbede dodatni vid prečišćavanja voda.

Srednjoškolci koji se uključe u projekat „Minijaturni vodočuvari“, pod nadzorom roditelja, uzorkovaće vodu iz svojih kuhinjskih odvoda koristeći jeftin materijal dostupan u domaćinstvima. Zatim, pod nadzorom nastavnika, kultivisaće bakterije iz svojih uzoraka vode na medijumu sa visokom koncentracijom deterdženta kako bi odabrali bakterije koje mogu da razgrađuju ove hemikalije.

Nastavnici će izabrati nekoliko uzoraka koji će predstavljati njihovu školu, a koordinator projekta će organizovati njihovu isporuku u laboratoriju. U drugom polugodištu, učenici će zajedno sa nastavnicima učestvovati u onlajn radionici koja će demonstrirati i objasniti kako se vrše laboratorijska obrada i molekularna analiza uzoraka.

„Dobra strana tog onlajn okupljanja je to što će moći da se priključe i škole koje nisu slale uzorke“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Za učešće u projektu mogu da se prijave sve srednje škole u Srbiji na mejl vodocuvari@imgge.bg.ac.rs, a sve informacije o projektu se mogu naći na stranici Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Prijave traju do 22. septembra, tako da ima dovoljno vremena da se zainteresovani prijave.

„Generalno, istraživanja bakterija su danas dosta aktuelna. Pre nekoliko decenija se potenciralo na tome da su bakterije samo loše, međutim sada znamo koliko su bakterije i dobre, kao na primer probiotici koje pijemo za regulaciju varenja. Tako i ove bakterije faktički prečišćavajući vodu utiču na očuvanje životne sredine, što je svakako veoma aktuelna tema danas“, zaključuje Tamara Babić, molekularni biolog sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.