Zemljotresi sve češći, a šta se dešava ispod zemlje

Najgore je kada se zatrese noću ili pred zoru, kao što je nedavno bilo u Šumadiji.  Šta se ispod dešava nikog ne zanima, osim ako niste geolog koga to i profesionalno zanima. Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objasnio je da većina zemljotresa, kao i eksplozivnih erupcija, počinje snažnim oslobađanjem energije i posle toga se tlo smiruje. Izuzeci su veoma retki, pa će smirivanje tla biti praćeno bez većih zemljotresa.

"Šta uraditi kada je zemljotres zavisi od mnogo stvari. Jedan od predloga je da televizija ili bilo koja video-produkcija napravi edukativne filmove i pomogne u obučavanju svih ljudi. Edukacija bi pomogla da imamo što manje žrtava prilikom zemljotresa. Ako je zemljotres plitak, oslobađanje energije je drugačije. To su čvrste stene, dolazi do kidanja i nastaje odgovarajući zvuk. To važi i za zgradu, koja kada se ljulja može i da škripi. Zgrada se može srušiti i ako je dobro ili loše građena, u pitanju je sama amplituda seizmičkog talasa. Mi moramo graditi po zakonu", istakao je profesor Milovanović.

Dodaje da je Srbija je na brdovitom Balkanu gde se afrička ploča podvlači pod Evropu, a procesi traju milionima godina.

"Mi smo samo jedan tren koji će na ovoj zemlji biti, vratiti se, otići i možda ponovo doći. Ta afrička ploča koja se podvlači pod evropsku nama stvara i zemljotrese i vulkane. Svi zemljotresi koji se dešavaju kod nas su genetski povezani i generalno se vezuju za oslobađanje energije", napomenuo je profesor Dragan Milovanović.

Najjači zemljotresi u Srbiji bili su do 6 stepeni Rihterove skale i takvih je registrovano četrdesetak u poslednjih sto godina. U našem najbližem komšiluku bilo ih je i do 7 jedinica Rihterove skale, a to je maksimum za naš region.