Od otpadne plastike do bioplastike uz pomoć mikroorganizama

Naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Jasmina Nikodinović Runić, već više od decenije se bavi problemom bioplastike i to u evropskim razmerama.

Gostujući u Jutarnjem programu, ona naglašava da u pogledu plastičnog otpada odgovornost leži pre sveta na ljudima koji mogu dosta toga da urade u pogledu njegovog smanjenja, ali činjenica je da nam u tome mogu pomoći i mikoorganizmi.

„U prethodnih sto godina smo ih zvali u pomoć i kada smo umirali od bakterijskih infekcija, pa smo pozvali mikroorganizme i shvatili da oni mogu da sintetišu antibiotike“, navodi dr Jasmina Nikodinović Runić.

Plastika je svuda oko nas već više od 40-50 godina, a to je vreme za koje su mikroorganizmi imali dovoljno vremena da razviju enzime, kao što je petaza, i da im to bude izvor ugljenika.

„Japanski naučnici su sa obične plastične boce koja je već bila malo razgrađena uzeli uzorak i došli su da vrlo zanimljivog mikroorganizma iz koga su izolovali petazu. U principu, deponije mogu da nam posluže kao izvor mikroorganizama koji su se adaptirali na prisustvo plastičnog otpada i koje mi sad možemo uz pomoć molekularnih metoda da 'nagovorimo' da to malo brže rade“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Mikroorganizmi razlažu petrohemijsku plastiku, kao što su pet boce, ali postoje i mikroorganizmi koji mogu da je sintetišu u bioplastiku koja je u stvari prirodni polimer potpuno biorazgradiv. To je termoelastomer koji je jako dobar i tražen materijal danas na tržištu.

Od bioplastike je zatim moguće praviti proizvode. Međutim, trenutno je ova vrsta materijala dosta skuplja od obične plastike, što je ujedno deo odgovora zašto se ne koristi više, ističe dr Jasmina Nikodinović Runić.

„Zato se radi na tome da se biotehnološki sistemi poboljšaju i podignu na viši nivo. Radila sam ovo još 2006. godine u Irskoj i tada smo mogli da proizvedemo samo gram do dva iz dvadesetolitarskih fermentacija, a 13 godina kasnije smo na nivou kilograma i tona. Naučnicima polazi za rukom da kontrolišu proces, samo je potrebno vreme“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Međutim, napominje da mikroorganizmi nisu čarobni štapić i oni ne mogu rešiti problem 128 miliona tona plastike, koliko je trenutno ima. U svetu postoje kompanije koje su zainteresovane za ovu vrstu proizvodnje i trenutno se grade velika biotehnološka postrojenja. Postoje u Italiji, Španiji, gradi se u Rusiji, postoje u Americi i Brazilu. Kod nas to još uvek nije zaživelo, ali se dosta radi na nekim sličnim projektima, kaže na kraju gostovanja dr Jasmina Nikodinović Runić.