Наш организам реагује на промене времена, али им се тешко прилагођава

Током варирања временских услова долази до повећане динамике пре свега наших крвних судова који се шире, опуштају, стежу, нагло стежу и опуштају што најпре доводи до варијација притиска које се могу кретати од јако високих вредности, до јако ниских и то унутар пар сати, што је јако нагла промена, наглашава професор Предраг Митровић.

„Пацијенти се ових дана најчешће жале на промене крвног притиска, чак и они који се не лече од хипертензије, али и код оних који се лече, и поред примене терапије долази до скокова притиска. С друге стране, повећан је број пацијената са такозваним, акутним коронарним синдромом, што је практично срчани удар, инфаркт миокарда, као и повећан број епизода нестабилне ангине пекторис“, додаје доктор.

Када се нагло изађе из топлог у хладно, долази до снажног вазоспазма, односно скупљања крвних судова у целом телу, а тако и у срцу. Ако дође до наглог скупљања, а неко већ има зачетак коронарне болести, онда може доћи до појаве акутног инфаркта миокарда.

„Ретко ко практикује да када креће из топлог стана, стане мало у ходнику да се акомодира на спољну температуру, већ сви нагло излазе што доводи до наглог сужавања крвних судова“, наглашава гост Иване Божовић.

Осим кардиолошких сметњи, због промена влажности ваздуха и ваздушног притиска, доста сметњи имају и пулмолошки пацијенти, посебно они са хроничним бронхитисом и асматичним нападима. Поред тога, нешто су чешће упале плућа које нису последица ковид инфекције, али и све чешће алергијске реакције за које није јасно шта их узрокује.

„Током ове ковид инфекције људи пију разноразне препарате за јачање имунитета, тако да се поставља питање шта се све уноси и пије, тако да је могуће да ту лежи извор тих појачаних алергијских реакција“, претпоставља професор.

Колико времена треба организму да се адаптира на промене времена?

Уколико је временска ситуација стабилна, нашем организму је потрбно око четири до пет дана да се потпуно прилагоди. Међутим, због тих наглих и брзих смена временских прилика организам реагује, али не може тако брзо да се прилагоди.

У таквим ситуацијама једино нам преостаје да уколико имамо неку хроничну болест редовно узимамо терапију и уколико смо довољно искусни да је прилагодимо променама, уколико не, треба се обратити лекару.

„С друге стране, потребно је да поштујемо и нека друга правила прилагођавања када прелазимо из средине у средину у којима влада различита температура. Обавезно треба стати да се направи та пауза, да се организам акомодира у неким међупросторијама. То је савет чак и за оне који немају било какве хроничне тегобе и здраве особе“, напомиње др Митровић.

Какве последице ковид инфекција оставља на срце?

Приметно је да је код пацијената који су оболели од ковида-19 долази до појаве тахикардије, убрзаног срчаног рада. Тахикардије се јављају и полако престају, а обично се појављују у првих 45 дана после престанка инфекције. Некада трају и по три месеца, али с обзиром на то да је у питању убрзан срчани рад који није опасан, могу се уз консултацијама са лекаром узимати лекови, али не морају, наводи кардиолог.

Такође, појављују се и благе упале перикарда, овојнице у којој се налази срце, а дешава се и да дође до малог излива течности у перикарду, што није опасно, али се очигледно региструје као секундарна појава ковид инфекције.

Инциденца ових проблема се креће у оквирима од осам до 10 одсто случајева.

Како певање помаже да се опоравимо од ковид инфекције?

Империјал колеџ у Лондону је направио онлајн курс на коме је учио пацијенте оболеле од ковида да певају. Професор Митровић, који се осим кардиологијом бави и музиком, објашњава да је разумљиво што су установљене благодети ове терапије с обзиром на то да су плућа приви орган који страда под налетом ковид инфекције.

„Самим тим, после опоравка плућно ткиво је мало оштећено, јављају се ожиљци које треба контролисати, а свака умерена активност је важна како би се смањила величина ожиљака и да се поврате функције дисајног система“, наводи доктор.

Певање је активност која највише активира плућно ткиво и школовано и контролисано вежбање дисајног процеса је веома корисно у опоравку после ковид инфекције.

„С друге стране, показују студије, када певате, без обзира да ли имате слуха или не и коју врсту музике певате, то има седирајући ефекат, односно умирује нас. Такође, луче се ендорфини и долази до седације и смирења, а онда и до успорења срчаног рада, пада крвног притиска што је веома корисно јер током ковид инфекције обично долази до скока крвног притиска, а и терапија сама по себи подиже крвни притисак. Тако да укупно, певање има јако добар ефекат, и механички, али и психолошки“, објашњава гост Иване Божовић, професор др Предраг Митровић.