Немци васкрсли „пантера“, тенк будућности који ће променити бојно поље

Главно наоружање тенка је топ калибра 130 милиметара са оптимизованим сензорима са нишанџију, а „Рајнметал“ истиче да је КФ51 „пантер“ најсмртоноснији тенк на данашњем бојном пољу.

„Пантер је први своје врсте. Радикално другачији концепт главног борбеног тенка који није ограничен застарелом технологијом”, наводе из „Рајнметала”.

Осим своје убојитости, „пантер” је такође прављен и да пружи висок ниво безбедности посади са активном, реактивном и пасивном заштитом, као и посебним системом намењеним против напада одозго, што је највећа слабост данашњих тенкова.

„Пантер је такође потпуно дигитализован главни борбени тенк, дизајниран у складу НГВА стандардом. Осим тога, систем руковања и складиштења муниције је потпуно аутоматизован“, истиче произвођач.

Извршни директор Армин Папергер рекао је и да је ово први главни борбени тенк који је „Рајнметал” самостално и у потпуности развио, додајући да ће „пантер” потпуно променити ситуацију на борбеном пољу.

Напредни систем за нишањење омогућава 50 одсто већи ефикасни домет од претходног топа НАТО стандарда од 120 милиметара. Поседује и митраљез калибра 12,7 милиметара.

„Пантер“ ће имати могућност и лансирања „ХЕРО 120“, врсте дрона самоубице, који одређено време може да чека у ваздуху и обруши се кад спази непријатељску мету.

„Рајнметал“ ће бити спреман да уђе у серијску производњу новог борбеног тенка у наредних 30 месеци, када ће компанија и почети да прима прве поруџбине.

Познато и озлоглашено име

Нацистичка Немачка је 1943. године избацила на ратиште прве „пантере“, односно „панцеркампваген серије V“. Као средње тежак тенк био је намењен, пре свега, обрачуну са совјетским тенковима Т-34 и КВ, који су представљали непријатно изненађење за Вермахт на источном фронту.

„Пантер“ се истицао по бројним стварима. Био је прилично добро оклопљен (посебно спреда), а коси оклоп представљао је велико унапређење у односу на друге немачке тенкове тог доба.

Био је релативно брз. Касније верзије биле су и много поузданије од претходних, мада у војним круговима постоји консензус да је тенк и даље био прекомпликован за производњу и поправку.

Ипак, за то време, најимпресивније је било главно наоружање – противтенковски топ калибра 75 милиметара, посебно прилагођен за „пантер“. Дужина цеви и веће пуњење граната омогућавале су пројектилима изузетно велику брзину и, самим тим, пробојну моћ.

Иако не тако великог калибра, „пантеров“ топ имао је изузетан противтенковски потенцијал и могао је да уништи било који савезнички тенк.