Светски вински критичар за РТС: Србија би име могла да изгради на Прокупцу и Грашцу

Његове оцене прате трговци вином, сомелијери најбољих ресторана и аукцијске куће широм света. Сада је Џејмс Саклинг оценио и Србију.

– Волим да кажем да је боца вина попут ГПС-а: пијете вино и оно вас води право до места на Земљи са којег долази. Истовремено је и временска капсула, јер носи годину бербе и подсећа вас на оно што се догађало у том периоду.

Морам да вас питам и за причу која је међу српским винарима постала готово легенда. Када су Вам први пут поменули Србија, Ви сте наводно реаговали: „Они праве вино у Србији?“. Да ли је то тачно?

– Јесте. Било је то пре неколико година. Мој пријатељ винар послао ми је веома леп мејл и рекао да би желео да донесе неколико српских вина. Помислио сам: „Нисам ни сигуран да се у Србији прави вино."

Дошао је у моју канцеларију и две године заредом смо дегустирали вина. Помислио сам: „Вау, ово је заправо веома добро“ и пожелео да дођем. Допада ми се дух људи овде – колико и даље умеју да уживају у животу. Пију, забављају се.

Живот може бити тежак, као и свуда, али људи овде и даље заиста уживају.

Рекли сте да вино треба да нас покрене попут музике, љубави или поезије. Може ли се нешто толико емотивно свести на број између 90 и 100?

– Волим да кажем да, када вину дам 100 поена, то је као када угледате некога на улици и доживите coup de foudre – љубав на први поглед. Одједном сте потпуно заљубљени и желите да будете са том особом, можда чак и да је ожените. Вино може да изазове такав осећај. Пробао сам много вина у животу и код неких је реакција једноставно: „Вау!".

Како бисте генерално оценили српска вина?

– За недељу дана пробао сам око 200 вина, што је прилично много, мада могу и више ако треба. Укупан ниво квалитета је веома висок. Када бих морао да се кладим на аутохтоне или мање познате сорте из Србије, изабрао бих Прокупац и Грашац.

Занимљиво је што су та вина потпуно у складу са оним што људи данас желе да пију, посебно млађи. Траже свежија вина, која се лакше пију. Прокупац, на пример, може да се служи благо расхлађен. Мислим да би Србија управо на тим винима могла да изгради име.

Обишли сте велики део Србије. Једног дана били сте у традиционалном ресторану код Чачка, другог у фајн-дајнинг ресторану. Да ли велико вино више припада луксузу или једноставном, локалном столу?

– То је веома добро питање. Данас се готово најежим када чујем израз „луксузно вино". Заиста верујем да је вино ту да би се пило.

Може се посматрати као луксузни производ, али тада говоримо више о цени, бренду или репутацији. Не постоји много производа који, док их конзумирате, могу да пробуде толико успомена или да вас одведу на место са којег потичу.

Имам 67 година, а постоји још толико места која желим да видим и толико оних којима желим да се вратим.

Желите ли да се вратите у Србију?

– Да. Враћам се у октобру због Wine Vision-a. Планирам неколико ствари – дегустациону вечеру, а доводим и једног од највећих светских стручњака за винограде, с којим ћемо одржати семинар о виновој лози. Мислим да ће бити заиста одличан догађај.

Чекамо вас. Хвала вам много на времену и разговору за РТС.